Дан: 11. јун 2010.

Bezdan — Marina Adamović

Kraj je početku progrizao procep Bila je to plodna bujica Nije se smelo pričati Poslala sam ruke I sve im napisala Izvukle su prvo oko Zatim čelo Zatim noć Sve su povezale Osušile I prinele da spalim Dim je zapušio procep

Kraj je početku progrizao procep

Bila je to plodna bujica


Nije se smelo pričati


Poslala sam ruke

I sve im napisala


Izvukle su prvo oko

Zatim čelo

Zatim noć


Sve su povezale

Osušile

I prinele da spalim


Dim je zapušio procep

Zamka — Marina Adamović

“Pitaš me zašto sam ostajem na zelenoj planini…” Li Tai Po . progutala sam bol lavirint u dahu sproveo ga je do čekaonice nadalje se ništa ne može zaobići osim neba .

“Pitaš me zašto sam ostajem na zelenoj planini…”

Li Tai Po

.

progutala sam bol

lavirint u dahu

sproveo ga je do čekaonice

nadalje se ništa ne može zaobići

osim neba

.

Peko Laličić, OČEVA MOLITVA

Peko LALIČIĆ OČEVA MOLITVA MOLIO SE ZA CVEĆE I REKE /TE RADOSTI KREPKE/ DA OSTANU NEUKALJANE I DA SAN ČOVEKOV NE BUDE OD SETE DA SE SVE ZNANO I NEZNANO U LJUBAVI SRETNE KAO NA NEBU ZVEZDE KAO U NARUČJU DETE Z A U V E K

Peko LALIČIĆ

OČEVA MOLITVA

MOLIO SE ZA CVEĆE
I REKE
/TE RADOSTI KREPKE/
DA OSTANU NEUKALJANE
I DA SAN ČOVEKOV
NE BUDE
OD SETE

DA SE SVE ZNANO
I NEZNANO
U LJUBAVI SRETNE
KAO NA NEBU ZVEZDE
KAO U NARUČJU DETE

Z A U V E K

TU…….A.M.

TU   Tu, gde kit ubica, od prstiju tvojih od pamuka niti sklupčanih, spava, čekam te, kugo, od košmara  krika raspletenih, od ničijeg časa, sva gromoplava, tu, gde kretnje tvoje, od kockara gorih, od dugmadi rebara slupanih, tuku, vrebam te,gubo, od praoluje prsa raspuštenih, od golotinje sna nakolenčenih ti ruku. Tu, gde lovine beg, od … Настави са читањем “TU…….A.M.”

TU

 

Tu,
gde kit ubica,
od prstiju tvojih
od pamuka niti sklupčanih,
spava,
čekam te, kugo,
od košmara  krika raspletenih,
od ničijeg časa,
sva gromoplava,

tu,

gde kretnje tvoje,
od kockara gorih,
od dugmadi rebara slupanih,
tuku,
vrebam te,gubo,
od praoluje prsa raspuštenih,
od golotinje sna
nakolenčenih ti ruku.

Tu,
gde lovine beg,
od prtina tvojih
od železnih struna neljubljenih,
biva,
pucam u telo smrti,
od  vajkada tkiva rastočenih,
od neuke svemoći,
sva modrosiva,

tu,
gde zglobova tvojih,
od gibkih zločesti
od satenastih mreža ispletenih,
nema,
cepam minute života,
od treptaja za tobom nebrojenih,
od nagosti jave,
sva mrvogolema,

tu,
gde savršeni svet,
od razjedinjenosti naše,
od  zveketa zuba škrgutavih,
grobuje,
iskopavam te, ljubavi,
od bljeskova bedara oživljenih,
tu,
baš tu ti,
plavogroma robuje.