Дан: 10. јун 2010.

NAS NIKAD NIJE NI BILO – Ruža Arsenović Helać

NAS NIKAD NIJE NI BILO Ti hoćeš da veruješ u san Da sve bude lepo kao u priči Mi nemamo svoju noć i dan Sve mi ovo na nešto drugo liči. Probudi se i nestaće sjaja Otvori širom te tvoje lepe oči Mi nismo iskreni do kraja Uvek nas nešto sprečava i koči. Nikad nismo … Настави са читањем “NAS NIKAD NIJE NI BILO – Ruža Arsenović Helać”

NAS NIKAD NIJE NI BILO

Ti hoćeš da veruješ u san
Da sve bude lepo kao u priči
Mi nemamo svoju noć i dan
Sve mi ovo na nešto drugo liči.

Probudi se i nestaće sjaja
Otvori širom te tvoje lepe oči
Mi nismo iskreni do kraja
Uvek nas nešto sprečava i koči.

Nikad nismo na istoj strani
Samo se dozivamo kroz samoću
Od tebe me tvoj strah brani
A ja te ljubiti ne mogu i da hoću.

Mi nismo jedno za drugo
Možda ti se samo učinilo
Moja radosti i moja tugo
Nas nikad nije ni bilo!

(C) Ruža Arsenović Helać

“Tražim čoveka” —Marina Adamović

jutro me je otkrilo i šapnulo kasnimo počinje ništa poznat mi je taj scenario (gledam sebe na bini) podižem Diogenov fenjer svetlim u dan čekam njušim pričam svetlu čoveče – čoveče – čoveče monodrama bez kraja ali šta ću opsednutost ne pita gde je rasprostrto srce samo ispisuje hod junaka po njemu nikoga nema još … Настави са читањем ““Tražim čoveka” —Marina Adamović”

jutro me je otkrilo i šapnulo

kasnimo

počinje ništa


poznat mi je taj scenario

(gledam sebe na bini)

podižem Diogenov fenjer

svetlim u dan

čekam

njušim

pričam svetlu

čoveče – čoveče – čoveče


monodrama bez kraja

ali šta ću

opsednutost ne pita gde je rasprostrto srce

samo ispisuje

hod junaka po njemu


nikoga nema

još ne gasim fenjer

osvetljen je dan pomračio um

bez objašnjenja


odavno sam razdelila dušu

prošli kroz nju i nestali


predstava je završena

sedam u bure

zavesa se spušta

u svakoj niti – bol bol bol