Добродошли!
telo mi je zastalo ja sam produžila putem koji je išao za mnom uvek u sukobu duša i srce vuku dan da pokopa noć i godina zavejane snove po koji put stiže jesen po koji put vidjeni očaj perpetum mobile sadi voće
telo mi je zastalo
ja sam produžila
putem koji je išao
za mnom
uvek u sukobu
duša i srce
vuku dan da pokopa noć
i godina zavejane snove
po koji put stiže jesen
po koji put vidjeni očaj
perpetum mobile sadi voće
Slušajući glas tuđeg spasa, Oni nepomice i bez reči stoje, I ako svesni da to nije njihov spas, Vezani okovima braće svoje, Čekaju izbavljenje, čekaju spas.
Slušajući glas tuđeg spasa,
Oni nepomice i bez reči stoje,
I ako svesni da to nije njihov spas,
Vezani okovima braće svoje,
Čekaju izbavljenje, čekaju spas.
Onda, kada me samo gledaš, Kada smo zajedno nas dvoje. Onda, kada mi najviše trebaš, Kada ubrzano kuca srce moje. * * * * * * Kada, da voliš me, kažeš mi pogledom svojim, Kad uz sebe želim te ceo božji dan. Tada, kada strah prevlada osećajima mojim, I kad pored tebe najslađi usnim san. … Настави са читањем “Opčinjenost – Dušan Marinković”
Onda, kada me samo gledaš,
Kada smo zajedno nas dvoje.
Onda, kada mi najviše trebaš,
Kada ubrzano kuca srce moje.
* * * * * *
Kada, da voliš me, kažeš mi pogledom svojim,
Kad uz sebe želim te ceo božji dan.
Tada, kada strah prevlada osećajima mojim,
I kad pored tebe najslađi usnim san.
* * * * * *
Kad mi na svetu ništa nije bitnije od tebe,
Kad neprestano mislim o pojavi tvojoj,
Tada, kad želim da si samo pored mene,
Oprosti mi ljubavi na sebičnosti mojoj.
hodam očima kosom plućima . takvu raznolikost kruženja svetom zapisuju pera borova . stranice sveske otvaraju ptice i ponavljaju jednom pročitano . bila sam spomenik kišnom stablu . dok nisam videla dubinu beskraja . hodam očima kosom plućima takvu raznolikost crtam sama
hodam očima
kosom
plućima
.
takvu raznolikost kruženja svetom
zapisuju pera borova
.
stranice sveske
otvaraju ptice
i ponavljaju
jednom pročitano
.
bila sam spomenik
kišnom stablu
.
dok nisam videla
dubinu beskraja
.
hodam očima
kosom
plućima
takvu raznolikost crtam sama
Jesam li ti nekad rekao Koliko puta smo, Omamljeni od ove vrućine, Gledali jedno drugo preko terase? I koliko puta smo ćutali, Pod ovim nebom? To više i ne zna se… Ali ja sam samo sedeo, I čekao kišu da dođe, Da sa njom nestaneš… Jesam li ti nekad rekao Koliko puta smo, Usijani od … Настави са читањем “Danas… – Milan Gluščević”
Jesam li ti nekad rekao
Koliko puta smo,
Omamljeni od ove vrućine,
Gledali jedno drugo preko terase?
I koliko puta smo ćutali,
Pod ovim nebom?
To više i ne zna se…
Ali ja sam samo sedeo,
I čekao kišu da dođe,
Da sa njom nestaneš…
Jesam li ti nekad rekao
Koliko puta smo,
Usijani od ove vreline
Gledali jedno drugo preko ulica
I koliko puta smo ostajali
Do kasno u noć?
To već duga je priča…
Ali ja sam samo sedeo
I čekao da dodje oblak
Da me probudi iz sna…