Дан: 20. јун 2010.

.

Sunce

je palilo

Prometejevu

vatru.

Dodavala sam

malo kože,

malo očiju,

malo

(već načete)

duše.

Nokte sam

čuvala

za strah.

Šta sam mogla,

nije bilo

izbora;

nisam se ni

nadala…

Gladna,

žedna,

naga,

slepa;

toliko sam načitana –

znam

da će nas

prikovati

za Kavkaz

i predati

orlu

za

doručak.

Eto vam,

neću biti

sama

bar

u pepelu

glupe

svesti i razuma.