Дан: 5. јун 2010.

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

601.
Све лепо, чега нема,
успомена је – вредна помена.
602.
Битно је моје ја.
Скоро исто је битно и оно моје несвесно ја.
Без једнога од њих то нисам ја,
или ме /вреднога пажње/ стварно нема.
603.
Јесам да бих био.
Има ме да бих стварао.
Стварам да ме има.
Има ме у створеном
и другима намењеном.
604.
Рад животу даје смисао, а човеку место.
605.
Човека има онолико
колико вреднога остави иза себе.
606.
Масу интереси обликују.
607.
Људи, не будите луди,
ништа није вредније од свога ја!
608.
Човек је као биљка: има корен, стабло, плод и име.
Можете га звати како хоћете,али јабука никада не може бити крушка.
Корен и плод,ти генетски записи, јој то не омогућавају.
609.
Смисао живота је остварити себе.
Све друго нема смисла.
610.
Све што осмислите је добро.
Добро и опредметите.
611.
Горак живот је горчи од сваке замисли горчине.
612.
Човек двапут подетињи:
први пут је то смешно,
други пут је и жалосно и смешно.
613.
Док је духа и снаге je ума.
Док је ума и човека је.
Док је човека и наде је.
Док је наде и живота је.
Док је живота и резултата је –
да снаже дух и покрећу ово коло.
614.
Лепо је за свакога лепо.
Ружно је свима ружно.
Око осредњости људи копља ломе.
615.
Ако су вам рад и уживање у резултатима
поштенога рада смисао живота, живот вам има смисла.
616.
То чега нигде нема, негде постоји.
То све и покреће.
617.
Не хвалите и не кудите.
Реално судите.
618.
Бесмислено је бити – да би се било.
Јер ако већ јесмо, треба и да будемо.
619.
Не тражите ни од кога ништа,
јер највећи број људи баш то нема.
620.
Не кривите онога кога не можете да схватите.
Можда је грешка у вама.
621.
Не лажите себе!
Та лаж се истински свети.
622.
Спознајте је, па ћете видети
да понекад и истина боли.
623.
Не помажите свакоме.
Неки људи после тога смогну да вас одмогну.
624.
Кад некога не волите,
значи ли то да не можете
истини погледати у очи?
625.
Снажан сам.
Спознао сам своје мане.
626.
Грешите ако мислите да не грешите,
а још више грешите ако о греховима не мислите.
627.
Снивати чежњу и будити наду,
пола је пута до њиховог остварења.
628.
Празнину, која свакога понекад настањује,
најчешће потискује спознаја добра и лепоте.
629.
Најлакше се одскочи кад моћници уместо вас кажу: – Оп !
Само што такав скок брзо стрмоглави.
630.
Ко на леђима народа макар имало стоји,
више и не види народ.
631.
Руља је стока која то није – само када осети бич.
632.
Теже је не волети, него вољен бити.
633.
Мојим сновима никад краја.
Зато ме ведрог и има.
634.
Књигу не позајмљујем никоме.
Нико није достојан моје љубави према њој.
635.
Ко не разуме моју ћутњу, не зна
да ми се тада мисли претачу – у осећања.
636.
Не смишљати сутра.
Стварати за сутра.
637.
Не кајем се низашта,
и то ме гризе.
638.
Глупост је међународни језик будала.
639.
Што вас је више на делу,
више вас је на виделу.
640.
У главама лудака кува се мржња.
641.
Ако будали обећате брда и долине,
чекаће вас негде тамо.
642.
Ратне секире су једини инвентар
у усијаним главама.
643.
Кад глупи терају мак на конац,
конопац им дело краси.
644.
По рачуници тупих,
шансе су нам изједначене.
645.
Што је више усијаних глава,
мрак је већи.
646.
Славопојке се примају на празне главе.
647.
Празноглави се кочопере –
само у болесним друштвима.
648.
Празноглави гутају празноверја.
649.
Они који мисле усијаним главама,
говоре почињу минутом ћутања.
650.
Усијане главе сијају – лажним сјајем.