Дан: 18. јун 2010.

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СИТНЕ МИСЛИ

851.
Атеиста сам – и знам да сам ускраћен
за једну љубав.
852.
Просечном појединцу је више стало до државе,
него њој до њега.
853.
Ако није човека вредан – један к’о ниједан.
Човек са истим лицем је пажње вредан –
и више је него један / човек /.
854.
Скромност других зна да порази.
Сопствена скромност у очима других
зна да вас усправи.
855.
Ма, пустите ви криве Дрине,
исправљајте своје лоше навике !
856.
Греши – ко не ради.
857.
Сваки ехо није пуцањ у празно,
али је сваки пуцањ у празно, само ехо.
858.
Док је ваш воз на слепом колосеку,
не правите другима редове вожње!
859.
Искуства будала говоре
да у круговима других има и њихових.
860.
Ја нисам храст, ал’ о мене се ломе најжешћи ветрови.
861.
Не полазите увек од себе.
Неретко је то најскупље полазиште.
862.
Кад се не пребројавамо,
сви смо на броју.
863.
Пријатељ не мери.
Он увек даје и узвраћа – без мере.
864.
Не својатати.
Свој бити !
865.
Не убијајте досаду.
То још никоме није пошло за руком.
866.
Кад оно мало победи у човеку,
нестаје човек.
867.
Само онај коме дозволите да вам се приближи,
може вам набити нож у леђа.
868.
Ако вам ништа не пада на памет,
нека вам бар нешто падне на главу.
Да знате да је имате.
869.
Не хвалите ме и не следите.
Поштујте човека у мени.
870.
Збогом памети може рећи само онај ко је нема.
871.
Ко год да сте, будите човек.
872.
Претерана толеранција повећава број ” оваца ”.
873.
Неукусно је јести се.
874.
Не сводите се само на себе,
себе ради.
875.
Празноглави су привилеговани.
Не погађа их сатира.
876.
Моја порука свима који су ме ” прочитали ”:
– Прочитајте моје књиге !
877.
Моја поезија није савршена.
Савршена је истина у њој.
878.
Песма је портпарол мога срца,
а афоризам главе.
879.
Поезију није лако писати,
али се у прози треба окушати
и проверити своје умеће и писменост.
880.
Поезија је оно што ме испуњава
и продужава.
881.
Све сам изрекао у песмама. Све, осим песме
која ме прогањала целога живота
и која је била и остала јача од мене.
882.
Највише волим песму кад жубори, ромори
и моје мисли до ваших срца носи.
883.
Великих је мало.
Зато је за мале много места остало.
884.
Писати значи бавити се собом.
И другима.
885.
Сенке смо. А срљамо, грабимо и друге саплићемо,
иако ћемо као и оне неминовно нестати.
886.
Оно што човека испуњава, усмерава, одржава,носи
и на свет доноси плодно и лепо, је лепота стварања.
Њој треба да смо захвални за своје животе, амбиције,
хтења, зрења и плођења. Она је лепша од свих лепота.
887.
Све што је на крај срца, на врх је језика.
888.
Ваша интима треба само вас да настањује.
889.
Где вас не држи место, неће вас ни бити!
890.
Ко зна шта хоће, ветрови могу само о њега да се ломе.
891.
Недовољно је све – што човек има у малом прсту.
892.
И празноглави имају среће.
Не муче их црне слутње.
893.
Опијен народ се брзо трезни.
894.
Оштар језик је човеков највећи непријатељ.
Мек језик му је супротност.
895.
Шкрте, шкрта мисао настањује.
896.
Што бремени, то и времени.
897.
И зли језици бирају жртве и време.
898.
Кад видим ваш очај, рећи ћу вам ко сте.
899.
Научити чекати је умеће.
900.
Највећа жеља празноглавих је
да служе малоумне.