Добродошли!
TEBI, ZAUVEK Oholost ti tvoja surovošću britka, korbac ljuti biva i tiranin crni, mesto ruža sreće i nektara pitka; prožimaju dušu: otrovi i trni. Ti, u svetu svome bezdušja i boli, dižeš vitke kule i tamnicu lednu, zanešena žarom, saznanjem da voli, hitaš strele ljute u dušu mi čednu. Daj, … Настави са читањем “Tebi, zauvek /odlomak/ Jugoslav Nestorović”
TEBI, ZAUVEK
Oholost ti tvoja surovošću britka,
korbac ljuti biva i tiranin crni,
mesto ruža sreće i nektara pitka;
prožimaju dušu: otrovi i trni.
Ti, u svetu svome bezdušja i boli,
dižeš vitke kule i tamnicu lednu,
zanešena žarom, saznanjem da voli,
hitaš strele ljute u dušu mi čednu.
Daj, prestani više, umoru na pragu
sa ranama teškim nemoćan, gord stojim
i životom branim misao mi dragu:
Verujem zbog tebe uopšte postojim.!
(C) Jugoslav Nestorović
,,КОСОВИНА” (Рајици Драгићевићу) Мораћу и ја пут Косовине Да ту нагнуту корабљу походим Да опевано препознам И у Саставке Том изворишту наде Да сачекам ветар или реч Песму тајну и несуђену Мораћу и ја пут Косовине У друштву верне браће или сам Да светло заветно, вечно На трен зажигам и засијам Да песма се отме … Настави са читањем “„КОСОВИНА“ (Рајици Драгићевићу) – Александар Марић”
,,КОСОВИНА”
(Рајици Драгићевићу)
Мораћу и ја пут Косовине
Да ту нагнуту корабљу походим
Да опевано препознам
И у Саставке
Том изворишту наде
Да сачекам ветар или реч
Песму тајну и несуђену
Мораћу и ја пут Косовине
У друштву верне браће или сам
Да светло заветно, вечно
На трен зажигам и засијам
Да песма се отме и докаже
Свака реч испуни
Туђина мојом да постане
МорAћу и ја пут Косовине
Завичају песника и песме њихове
Ћелији неочекиваног исповедања
Ратника светлости, љубави и песме
Домовини и тихој пустињи
Која пулсира у крви
Оних које породи
Мораћу и ја пут Косовине
Слици мог завичаја запустелог
И заборављеној људскости
И Богу, продатом за мало
Мораћу сам или у друштву браће
Пустињак као или саборац
Мораћу и ја пут Косовине
Август 2007.
Александар Марић
KAO NEKADA Sjedim kraj okna U muklu noć… Bečim u daljinu Očekujem, nadam se Doći ćeš… Iako dobro znam Tvoj hod po tišini Razliva se… Mislim, sam sa sobom Proći će bol… Ali ne prolazi Ne jenjava Krvavu mu majku O zašto? Možda je san Ova noć? Možda? Ma ko to zna? Doći, da Ti … Настави са читањем “Kao nekada… – Arsenije Lalatović”
KAO NEKADA
Sjedim kraj okna
U muklu noć…
Bečim u daljinu
Očekujem, nadam se
Doći ćeš…
Iako dobro znam
Tvoj hod po tišini
Razliva se…
Mislim, sam sa sobom
Proći će bol…
Ali ne prolazi
Ne jenjava
Krvavu mu majku
O zašto?
Možda je san
Ova noć?
Možda?
Ma ko to zna?
Doći, da Ti ćeš doći
I zagrliti me…
Kao nekada…
Pričaću ti priče
O da, Ti znaš
I ja znam
Dok cvrkuće lahor…
Bljesnuće padalica
Zaklopićemo oči…
Zamisliti želju
Zaliti je poljupcem
Uzjahaćemo Nirvanu
Kao nekada…
Kraj okna…
Arsenije Lalatović
ĆELAVI I ČUPAVI Stavi kapu ej bre Miko oči mi istera Kolko sijaš, kolko šljaštiš pa baš ga pretera Namaži se s neki puder il maramu veži Radi more šta god oćeš al od mene beži Šta ti treba bre čupavi šta će ti ta vuna Pogledaj se bre kaki si ličiš na majmuna Svuda … Настави са читањем “Ćelavi i Čupavi-Miroslav Radosavljević”
ĆELAVI I ČUPAVI
Stavi kapu ej bre Miko oči mi istera
Kolko sijaš, kolko šljaštiš pa baš ga pretera
Namaži se s neki puder il maramu veži
Radi more šta god oćeš al od mene beži
Šta ti treba bre čupavi šta će ti ta vuna
Pogledaj se bre kaki si ličiš na majmuna
Svuda s tebe dlake vise može da se prede
Bolje šišaj bre to runo dok te ne pojede
Ref:
Ćelavi i čupavi
bez kose i rutavi
Džapaju se non stop stalno
to je bre normalno
2x
Ćelavost li je nasledna ili je prelazna
Šta god da je ne prilazi možda je zarazna
Meni moja griva gusta mlogo lepo leži
A od lude glave tvoje i kosa već beži
Ja sam ćelav al potentan to mi je od boga
Muževnost iz mene kipi ćelav sam zbog toga
Muški geni čvrsti jaki šta tu da se krije
A magarac još nikada ćelav bio nije
Ref:
Ćelavi i čupavi
bez kose i rutavi
Džapaju se non stop stalno
to je bre normalno
2x
Muzikanati
OPROSTI MI Oprosti što ti ponekad, izreknem ime, u trenutcima, kada se osamim i osvrnem se oko sebe, da me ko ne vidi, da se ne posramim. Oprosti što za svaku Novu, pogledam u zvijezde i sreću ti poželim. Oprosti mi, molim te, što te još uvijek … Настави са читањем “OPROSTI MI – Miro Beribaka”
OPROSTI MI
Oprosti što ti ponekad, izreknem ime,
u trenutcima, kada se osamim
i osvrnem se oko sebe,
da me ko ne vidi,
da se ne posramim.
Oprosti što za svaku Novu,
pogledam u zvijezde
i sreću ti poželim.
Oprosti mi, molim te,
što te još uvijek volim,
srcem cijelim.
Oprosti što ti ponekad, osmijeh potražim,
u trenutcima, kada se osamim,
dok šetam sam, alejom
i stihove koje sam ti pisao,
tada vjetru govorim.
Oprosti što ti za rodjendan,
još uvijek kupujem ruže
i čuvam ih dok ne svenu.
Oprosti mi, molim te,
što te još uvijek volim,
u svakom trenu.
Oprosti što ti ponekad, napišem pismo,
u trenutcima, kada se osamim,
bezbroj puta čitam
i suze brišem, dok ga
ne poderem ili spalim.
Oprosti što ti svake noći,
poželim lagan san,
po zvijezdama pozdravim.
Oprosti mi, molim te,
što još uvijek ne mogu,
da te zaboravim.
(C) Miro Beribaka