Добродошли!
НЕ БУДИ МЕ Не буди, не буди ме данас да се душа од бола не гуши, док с презиром кроз раље живота гледам овај свет како се руши. Не буди, не буди ме, пусти да убедим себе да сам снио. Ко су они, одакле су дошли? Свет је овај без њих лепши био. Не буди, … Настави са читањем “НЕ БУДИ МЕ – Сава Илић”
НЕ БУДИ МЕ
Не буди, не буди ме данас
да се душа од бола не гуши,
док с презиром кроз раље живота
гледам овај свет како се руши.
Не буди, не буди ме, пусти
да убедим себе да сам снио.
Ко су они, одакле су дошли?
Свет је овај без њих лепши био.
Не буди, не буди ме, чему?…
Не познајем више ове људе,
та безличја ко сенке нас прате,
расипају коб коју нам нуде.
Не буди, не буди ме никад ,
спокојство ми из душе отето,
уморан сам од безумља људског
пустите ме, да преспавам све то.
Сава Илић
ČUVARI PRAVA NA ISTINU Uvek sam, niz ulicu koračaš. Svet te odbaca. Čuvari prava na istinu, sve vide i nikad se ne stide. Uvek sam, pratiš sazvežđa. Mravi rade, ljudi svojim putem žmure… I srce se nemoćno jedi, dok na zapadu nada bledi. Uvek sam! Danas što šta znaš, ideale ne odbacaš. U susret zori, … Настави са читањем “ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović”
ČUVARI PRAVA NA ISTINU
Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.
Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.
Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.
Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.
Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.
Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.
(C) Ljubodrag Obradović
Ne znam Ne znam da li ću preživjeti predstojeću bitku, kada ni stare rane, još zarasle nisu, dok crne ptice, smotre me i nadlijeću, a zvjerinje čeka, iz prikrajka, da se najede, mesa… Ne znam, al’ ja je već unaprijed, poslednjom zovem. Ne znam da li će granuti sunce na bojevom polju, kada sve već, … Настави са читањем “Ne znam – Miro Beribaka”
Ne znam
Ne znam
da li ću preživjeti
predstojeću
bitku,
kada ni
stare rane,
još zarasle
nisu,
dok crne ptice,
smotre me
i nadlijeću,
a zvjerinje čeka,
iz prikrajka,
da se najede,
mesa…
Ne znam,
al’ ja je već
unaprijed,
poslednjom zovem.
Ne znam
da li će granuti
sunce
na bojevom polju,
kada sve već,
gotovo bude
i dim se raziđe
i kada
prodavačice ljubavi
ispostave račun
stalnome gostu,
koji jednom sedmično,
svraća
i da li će mi
i dalje, kasirka
pružati ruku,
da uzme novac, za
francuski hljeb
sa zapečenom
koricom
i kada kreditori
pošalju račune,
rate za kola
i kamate
i kamate na kamate
i koješta još…
A oblaci će
i dalje da plove
u pravcu moje kuće.
Ka istoku…
Miro Beribaka