НЕСНИЈЕНИК
Ђе ме водиш црни Арсеније
У урвине и долине црне
Што ме витлаш тамо ђе ме није
Ђе бескућник не може да сврне.
Што ти стоје очи на леђима
Кад не виде ништа испред себе
Када нема и оног што има
Испод коре душу да загребе.
Шта снијеваш о неснијениче
Све газећи по густоме блату
Сан најцрњи из најцрње приче
Кога селиш реци мени брату
Од искона исти су ти пути
Ниђе с миром да одмориш кости
Имал` ико може ли те чути
Арсеније сам себи опрости
Окрени се чарни предводниче
Кога водиш за собом у ништа
И не збори од искона приче
Да не скупљаш кости са бојишта
Поврати се окле си досао
Ође ништа не рађа нит ниче
Колико си ничега прошао
Поврати се о неснијениче
Миомир Мики Јовановић
