Дан: 12. јул 2009.

Hoću da se javiš – Miljojko Milojević

Hoću da se javiš Za N.E. Ne ljuti se na starog drugara! Pozovi me kao dragog gosta. U mom srcu za te ima puno žara i previše čežnje i plamena dosta. Svoju avanturu, nažalost, ne kratku, da l’ u srcu nosiš kao teško breme, il’ k’o ludu čežnju, kao tajnu slatku, koju nikad neće izbrisati … Настави са читањем “Hoću da se javiš – Miljojko Milojević”

Bile

Hoću da se javiš

Za N.E.

Ne ljuti se na starog drugara!
Pozovi me kao dragog gosta.
U mom srcu za te ima puno žara
i previše čežnje i plamena dosta.

Svoju avanturu, nažalost, ne kratku,
da l’ u srcu nosiš kao teško breme,
il’ k’o ludu čežnju, kao tajnu slatku,
koju nikad neće izbrisati vreme?

Zašto ode sa suzom u oku,
s bolom, srdžbom i prezrenjem?
Ja još za te imam ljubav preduboku
al’ sam zbunjen tužnim uverenjem:

da si jedne tople, svetle, majske, zore
svoju čednost bludnom Don Žuanu dala.
Nisam vazal, ni rob, crne ljubomore,
za druženje i poljupce iz srca ti hvala.

Znam da žene svoju čednost gube:
prve bračne noći kad iskreno ljube,
al’ i kad, s razlogom, učine preljube-
i naprave greške preteške i grube!

Ne ljuti se na starog drugara!
Pozovi me kao časnog druga.
U mom srcu za te ima puno žara,
iako ga lede i zbunjenost i tuga…

(C) Miljojko Milojević

PROBUDIM LI SE – Rada Lugumerski

PROBUDIM LI SE Probudim li se, mirisaće trava i blistaće kapi kise na prezreloj trešnji Andjeo me davno napusti, još dok bejah biće. Ostade olupina. Kako živeti? (C) Rada Lugumerski [starrating template_id=4 hide_empty=0]

RadaL

PROBUDIM LI SE

Probudim li se,
mirisaće trava i blistaće kapi kise
na prezreloj trešnji

Andjeo me davno napusti,
još dok bejah biće.
Ostade olupina.
Kako živeti?

(C) Rada Lugumerski

[starrating template_id=4 hide_empty=0]

ZAŠTO ME BUDIŠ – Rada Lugumerski

ZAŠTO ME BUDIŠ Tragajući za tobom, Izgubih sebe. Zašto me budiš u noćima kada treba da spavam? Trebalo je davno da me probudiš! Bežeći od tebe pronađoh sebe. Zašto me budiš? (C) Rada Lugumerski [starreview tpl=16]

RadaL

ZAŠTO ME BUDIŠ

Tragajući za tobom,
Izgubih sebe.
Zašto me budiš
u noćima kada treba da spavam?
Trebalo je davno da me probudiš!

Bežeći od tebe pronađoh sebe.
Zašto me budiš?

(C) Rada Lugumerski

[starreview tpl=16]

Морачка свитања – Невен Милаковић

Морачка свитања ( Ћиру Радовићу) Са морачког манастира зачула се дивна јека, Зазвонила звона света да огласе литургију, Ал` немаше вјерне душе, ни јунака, ни човјека Да витешком ногом стане на паклену, љуту змију. Васкршње се сунце једва промаљало, Последњих година ни свитало није, Само би звонара благо обасјало, К`о да само њега жели да … Настави са читањем “Морачка свитања – Невен Милаковић”

Невен Милаковић

Морачка свитања

( Ћиру Радовићу)

Са морачког манастира зачула се дивна јека,
Зазвонила звона света да огласе литургију,
Ал` немаше вјерне душе, ни јунака, ни човјека
Да витешком ногом стане на паклену, љуту змију.

Васкршње се сунце једва промаљало,
Последњих година ни свитало није,
Само би звонара благо обасјало,
К`о да само њега жели да огрије.

Само с њим је јутрос хтјело да се дружи,
Само њему душа још остаде чиста,
Умивена, кадра да Господу служи,
Спремна да се причести и Христом заблиста.

И баш док је читао молитву причесну,
А мир му се благородно ширио по души,
Као да му сва Морача ојађена бљесну,
Прекрсти се побожно и пред Олтар сруши.

Донесе му нека жена шећера и воде,
Чак му грешна предложи да куша и јела,
А он само благо шапну: „Помилуј Господе“,
А вилице затворио јаче од менгела.

Тад се једна старица забрађена сјети:
„Хоће да се причести“, тад народ устукну,
„Дивно ли је браћо моја на Васкрс умријети“,
Насмијеши се придижући, и уморно хукну.

Је л` могао тада веселник слутити,
Да ће његов Ристо егзах Пећки бити,
Да ће Светог Петра жезло наслиједити,
Да ће, чим се појави, сва звона звонити.

Поносна би била честита старина,
Сузама би окропио сва његова звања,
Ал` би ипак подучио свог вољеног сина:
„ Немој никад заборавит` морачка свитања“.

Невен Милаковић Ликота