Мјесечина баца свјетлост ове вечери
Сликам те кистом сјећања, румене боје се
Разлијевају испод лампињона жеља,
Летећи у мени пламте, сагоријевају.
Ипак, узалуд се надам у овој ноћи.
Да сам добила цвијет кад сам сањала о теби
Заувјек бих могла мирисати на љубав
Која је далеко, а ја тужна чакам њен повратак.
Између нас садашњост, а прошлост боли,
Тек видим да нас превари вријеме,
Не можеш га видјети ни чути, а опет
Долази и пролази и оставља у души трагове,
Дубоке мисли и бјежање од безброј питања,
Ко зна гдје је, са киме бере плаве зумбуле,
Тулипане, најљепше дарове, анђеле чуваре.
Или можда љуби самоћу која му ломи дух,
И болног га жели вратити у садашњост
Док ја пребирам по сјећањима која нас дијеле
И разбацујем успомене незаборавних тренутака.