ЗИМСКИ ДАНИ – Жељко Перовић

#željkoperovićžesp

Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Кратак осврт на пјесму:
У срцу није лако ватру распламсати, ко успије мора бити вољен да га очи и у тами препознају. И зато љубав никад није сама и од појединца је јача. Пјесмом сам покушао љубави кроз зиму оснажати и за животне изазове припремити. Из ове пјесме издвојио сам трећу строфу, у којој су мјесто нашли и младост и старост, сњежне радости и зимски болни јауци. Зима је годишње доба које вријеме успори, а растојања још више удаљи! У зимској бјелини ништа није близу и за све треба времена!
Мисао одабрана за ову пјесму:

ЗИМСКИ ДАНИ
Зимски дани без сњежних пахуља тужно изгледају, као да су покрадени од уличних ђепароша!

ЗИМСКИ ДАНИ

Зимски дуги и сњежни дани
Лепршавим пахуљама прошарани,
Са собом поклоне носе
Њежне додире и пољупце сочне
Да хуком
На окну срце сачувају
И погледе на бјелину свикну.

Зимски дуги и сњежни дани
По олуцима нанизани ледени ђердани,
Са собом поклоне носе
Загрљаје топле и уздахе миле,
Да ватром
Из камина топлоту у госте позову,
И кроз димњак студ протјерају!

Зимски дуги и сњежни дани
Бијелим велом крунисани
Са собом поклоне носе
Сјећања драга и жеље скривене
Да игром
Грудвама ријечи замјене,
И осмјеле жудње прикривене!

Зимски дуги и сњежни дани
Прерушени, уклизани хулигани
Са собом поклоне носе
Срећу и опрез на грешне кораке,
Да псовком
Јаук скрију и лет на леђима без капе дуг
Старости кикот, а младости руг!

Аутор: Жељко Перовић

Аутор: Жељко Перовић Жељко Перовић, рођен је 1952. године у Сарајеву. Поезију пише од основне школе када је због исказане љубави према писаној ријечи поред низа похвала и признања добија надимак Пјесник, који са данашњим радовима потврђује. Након завршеног школовања своју радну каријеру започиње у канцеларијама сарајевског Енергоинвеста, гдје са успјехом рјешава постављене радне задатке. Један дио радног вијека провео је на изградњи фабрика и постројења широм бивше Југославије. У дугогодишњој каријери радио је као технолог, конструк и руководиоц градилишта, а касније, по повратку у Сарајево, и на другим одговорним радним мјестима. Сплетом ратних околности 2002 године одлази на рад у Шведску где слободно време проводи у просторијама Књижевног клуба „Милош Црњански” чији члан упрзо постаје. Завршетком радне каријере враћа се остављеној љубави – поезији. Његове песме нашле су место у многим електронским медијима за књижевност и културу, као и у разним зборницима. Написао је књигу Варошина Које Више Нема. Ради на роману под радним насловом Дани Младости. Члан је Удружења пјесника Србије! Види све чланке од Жељко Перовић