♦ Umesto snove da sanjam polako,
Snovi su zapravo sanjali mene.
Nestvarne stvari o tebi su doneli
I sve mi pričali i ćuteći vikali
Koliko neljudi na svetu ima.
Mnogo ih bilo, ali još puno
Nemirno lutaju i duše odvode,
Lažu ih samo dok mrakom do vode
Šumama šunjaju, vojnici pakla,
Zločina, tuge, plača i nepravde.
♦ Snovi su sanjali noćas mene,
Pokazali jedan Zrak sunca, od tebe,
Najdraži deo, te najdraže duše,
Male devojčice, Božije ljubimice,
Nje, koja je u kući stalno bila
Gurana rečima „Ti ništa ne znaš“,
Daleko od običnih, dobrih dela…
♦ Niko sem nje nikako ne zna
Šta sve izdrži ljudska duša,
Dok pati umorna i uvrede sluša:
Da ovo se ne sme, da ništa se ne sme,
Da ćuti i trpi, jer zato je žensko,
Da suze ne sme ni da pokaže
Jer kazne spremaju odmah sa straže
Ti neljudi, gadni, vragu što služe,
Oni što neće nikada znati
Šta je to Carstvo Nebesko, najjače.
♦ Tajna je ipak ostala njena,
Nisu ni znali da ima Zrak sunca
Sakriven daleko u srcu njenom.
Ni davna mladost oko devojčice,
Ni neki „njen“ čovek, vlasnik te devojke,
Ni deca malena, dva bisera njena,
Niti šanse ima da taj poseban Zrak sunca
Bilo ko vidi, do nepovrata…
♦ Nemojte dirati devojku dragu,
Ne vraćajte tuge isplakanih suza,
Ne vređajte rane duše zalečene,
Ne pričajte laži, ne uzimajte snagu,
Mira joj dajte, tu snagu joj vratite,
♦ A Gospod pomaže da napokon shvatite
Da postoje i ovakve predrage duše,
Čak i sada, kad svetove ruše,
Čak i danas, kad mrakom upinju
Večnu slavu svetlosti da ugase.
♦ Ne dirajte ovu devojku dragu,
Ne skidajte plave osmehe njene,
Pute pokažite izlaska iz šume,
Ljubav naučite, ljubav pokažite,
Iskreno, njoj, najdražoj devojci srca,
Baš njoj koja jedina ima
Od Boga dragoga,
Posvećen Zrak sunca.
♦ Devojku dragu iz jednoga mesta
Vi samo volite, osmehe pohvalite,
Radosti ne skidajte i uvek znajte –
Njen Zrak sunca ponizno čuvajte.
♦ Posvećeno je ovo za tebe,
A ti snovi su sanjali mene…
(Bgd, 09.02.2022.)
(Toše Proeski, 25.jan.1981–16.okt.2007)