Добродошли!
Она ми не верује. Мисли желим њено тело само, али спој страсти и још нечега то је. Као да већ дуго ми се знамо. Не, она ми не верује да осећања ретко признам. Мисли да причам оно што жели да чује. Не, више јој рећи нећу. Нека мисли да истина је … Настави са читањем “Она ми не верује”
Она ми не верује.
Мисли желим њено тело само,
али спој страсти и још нечега то је.
Као да већ дуго ми се знамо.
Не, она ми не верује
да осећања ретко признам.
Мисли да причам
оно што жели да чује.
Не, више јој рећи нећу.
Нека мисли да истина је
да налети страсти чине нашу срећу,
после чега као да ништа било није.
Нећу понављати да осећам више,
да није само хемија оно што имамо.
Бићу „арогантан“ и причати тише,
јер ипак „недовољно ми се знамо.“
Hodam po putu a magla svuda, znao sam pravac, ali po danu, sad tabli nema da pute pokažu, ni ljudi po mraku, nikog da pitam, a možda su zli jer ljudi lažu, i hodam dalje a noge posrću. Magla je pokrila sve zaborave ja sunce čekam, Andjelu dragi, da stignem tamo do mile moje, i … Настави са читањем “MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović”
Hodam po putu a magla svuda,
znao sam pravac, ali po danu,
sad tabli nema da pute pokažu,
ni ljudi po mraku, nikog da pitam,
a možda su zli jer ljudi lažu,
i hodam dalje a noge posrću.
Magla je pokrila sve zaborave
ja sunce čekam, Andjelu dragi,
da stignem tamo do mile moje,
i moram da hodam neznanim putem
jer osećam pravac, mirise trave,
i cveta trešnje, i dušu Andjela,
dobrotu Tvoju nebeskih visina.
A tebe molim, Andjelu mili,
pevaj joj mirise trešnjinog cveta
neka joj snovi što lepši budu
i mirisi sete na najlepe dodire,
onih od juče, danas i sutra.
Tvoja dobrota neka je čuva
a ja ću stići do mirisa trešnje,
do mile moje, do druge strane,
do novih saznanja bliskih daljina
i onda da sa njom ja budan sanjam
na krilima paperja i dragih snova,
snova o nama,
snova za nas.
Hvala Ti Andjele dobrotu Tvoju,
i pevaj mi Andjele one mirise
trešnjinog cveta, kako Ti znaš,
i nju mi čuvaj, najmilu moju,
pevaj nam mirise,
pevaj lepote,
samo za nas.
Vrati te mirise
trešnjinog cveta
u dušu moju,
Andjele…
~~~ TOŠE PROESKI,
1981 – 2007 ~~~
(Darko, Bgd, 12.mart 2019)
Љубав на једну ноћ Воли ме ноћас девојко из дечачких снова, љуби ме снажно, јако, буди ноћас само моја. У правој љубави нема граница, живот постоји ради весеља, препусти се игри варница, буди ноћас моја остварена жеља. Одреши чворове устајалих принципа, прескочи преко моралног прага, дозволи страсти да те обасипа, буди ноћас … Настави са читањем “Љубав на једну ноћ – Петар Савић”
Љубав на једну ноћ
Воли ме ноћас девојко
из дечачких снова,
љуби ме снажно, јако,
буди ноћас само моја.
У правој љубави нема граница,
живот постоји ради весеља,
препусти се игри варница,
буди ноћас моја остварена жеља.
Одреши чворове устајалих принципа,
прескочи преко моралног прага,
дозволи страсти да те обасипа,
буди ноћас само моја драга.
Рашири крила вечне слободе,
осети лепршавост тренутка,
нека те само осећаји воде,
буди ноћас само моја лутка.
Наша срца су унисона мелодија,
чаробна врелина нас је опила
и месец од зависти руменије сија,
буди ноћас само моја мила.
Лебди у правцу магичних осећања,
Пожели да не наступи нови дан,
нека ова ноћ буде вредна сећања,
буди ноћас на јави мој сан.
Mоја остварена жеља, драга,
моја лутка, мила, на јави мој сан,
сутра од нас неће остати ни трага,
јер сутра даље ја настављам сам.
Можда ће нам на праг чекања
трајна љубав обома једном доћ’,
али ноћас заустави сва надања,
јер ово је љубав на једну ноћ.
Nisam kriv jer nisam znao, godine lutanja sam odbolovao, meseci postali preduge godine, tuge su mnoge radosti smenile, a ti si bila, najdraža moja, neznano sama unutar mog srca, bez ljubavi moje, bez nas sa nama, i godine išle, redjani kalendari, svi dani novi postali stari, a ja sam lutao i nisam znao, nikakvog znanja … Настави са читањем “KO ĆE DA VRATI NEZNANO PROTEKLE GODINE? – Slobodan Jevremović”
Nisam kriv jer nisam znao,
godine lutanja sam odbolovao,
meseci postali preduge godine,
tuge su mnoge radosti smenile,
a ti si bila, najdraža moja,
neznano sama unutar mog srca,
bez ljubavi moje, bez nas sa nama,
i godine išle, redjani kalendari,
svi dani novi postali stari,
a ja sam lutao i nisam znao,
nikakvog znanja nisam imao,
mila moja.
Sada,
kada je sabrano vreme veoma proteklo,
ja minute vraćam svih onih godina,
i trudim se veoma da bude sa nama
sve propušteno, sve nerečeno,
sve obećano, sve ostavljeno,
sve da nam vratim,
sve naše da bude,
jer niko ne može meni
nikada da proba da vrati
sve godine one neznano protekle,
al’ samo to mogu
i samo to hoću,
za nas,
ja.
(Bgd, 15.jan.2019)
Najdraža bliska daljino moja ja nisam stvarno uopšte ovde, tamo sam negde, u tvojoj duši, u osmehu divnom što bole sve ruši, pa pogledaj sebe i vidi me onda, tu sam ja srećan, kod tebe jesam, najmila moja, kod tebe ja. Darko (Bgd,28.dec.2018)
Najdraža bliska daljino moja
ja nisam stvarno uopšte ovde,
tamo sam negde, u tvojoj duši,
u osmehu divnom što bole sve ruši,
pa pogledaj sebe i vidi me onda,
tu sam ja srećan,
kod tebe jesam,
najmila moja,
kod tebe ja.
Darko (Bgd,28.dec.2018)
Danas sam našao tvoje zaboravljene reči; strane izbledele malo, hartija nešto starija, žuta, a reči tvoje iza korica, čitam i vidim, opet se setim, tebe iste od danas i onda, radost što donosiš u ranjenu dušu, što lečiš opet sve moje boli, one od znanja i od neznanja, mila moja. Danas sam našao posebnu knjigu … Настави са читањем “TVOJE ZABORAVLJENE REČI – Slobodan Jevremović”
Danas sam našao
tvoje zaboravljene reči;
strane izbledele malo,
hartija nešto starija, žuta,
a reči tvoje iza korica,
čitam i vidim, opet se setim,
tebe iste od danas i onda,
radost što donosiš u ranjenu dušu,
što lečiš opet sve moje boli,
one od znanja i od neznanja,
mila moja.
Danas sam našao
posebnu knjigu na posebnom mestu,
tvoje zaboravljene reči
i osmehe čitao nenapisane,
i čitao tebe,
i čitao ljubav,
ponovo,
mila moja…
Darko
(Bgd,31.okt.2018.)
Besciljna šetnja stazama bola neznanog grada kraj neznane reke, ni ljudi nema, a ruke daleke, a oči skrivene za oblakom crnim što preti danju i noću jedinim voljenim, ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim, u nemoći svojoj pomoć ti tražim, veoma veliku, veoma sada, a oči daleke … I dalje ne znam … Настави са читањем “SANJAM SVE OVO – Slobodan Jevremović”
Besciljna šetnja stazama bola
neznanog grada kraj neznane reke,
ni ljudi nema, a ruke daleke,
a oči skrivene za oblakom crnim
što preti danju i noću jedinim voljenim,
ni put ja ne znam, ni pravac ne vidim,
u nemoći svojoj pomoć ti tražim,
veoma veliku, veoma sada,
a oči daleke …
I dalje ne znam kuda do tebe
još jednom da vidim najmilo lice,
da dušu ogrejem svom srećom tvojom
i srce ozdravi svom željom mojom,
da te bar nadjem u crnilu šetnji,
i prosvetliš radosno sve ove tuge
neznanja i bola nemoćnih nada;
al’ ulice i dalje veoma daleke,
veoma od nas …
Sanjam sve ovo i hoću budan
opet da vidim te tvoje oči,
i ne sa kule tebe da tražim,
nit’ žedan sam vodu opet da pijem,
nego sa tobom, najdraža moja,
nego sa tobom, ovoga časa,
kada je java odnela san,
kao za večnost il’ zauvek,
a dodir tvoj topli, najdraža, mila,
neka mi bude najveći lek.
Sanjam sve ovo,
o nama baš,
o najvećoj priči
koju ti znaš…
Darko
(Bgd, 06.okt.2018)
Oprosti meni, premila moja, što nisam znao za dane protekle, u ranoj zori sam tražio zoru a usred dana svetlost čekao i nisam znao, ni slutio nisam, da posle noći dolazi dan. Oprosti meni za lutanja tvoja, za tvoje staze neznanog puta, jer baš zato ponekad duša mi luta od onog dalekog do ovog sad. … Настави са читањем “OPROSTI MI – Slobodan Jevremović”
Oprosti meni, premila moja,
što nisam znao za dane protekle,
u ranoj zori sam tražio zoru
a usred dana svetlost čekao
i nisam znao, ni slutio nisam,
da posle noći dolazi dan.
Oprosti meni za lutanja tvoja,
za tvoje staze neznanog puta,
jer baš zato ponekad duša mi luta
od onog dalekog do ovog sad.
I snovi neznani postaše stvarnost
i neću više za juče da znam,
izvini za tada, neznanje oprosti,
i budi mi sada duga najdraža,
ti moja duga, ja tvoja duga,
da posle kiše boje razliva,
one radosti i sreće nemerne,
najlepše osete što mogu da dam.
Oprosti meni, za ono odavno,
oprosti mila, jer nisam znao,
niti za sebe,
niti za nas.
(Bgd, 01.okt.2018)
Ne gledam više strane kalendara jer stoji vreme a boli rastu, ne spajam više kraj sa krajem kada su krajevi sve dalji i dalji gomilani računima besramno visokih, tražeći potpunu propast nekada više srednje životne klase, i zato su boli života jaki a izvor vode zatvoren odavno. I dok nosim ponovo stvari prošlosti, dar Domu … Настави са читањем “BLISKA DALJINO MOJA – Slobodan Jevremović”
Ne gledam više strane kalendara
jer stoji vreme a boli rastu,
ne spajam više kraj sa krajem
kada su krajevi sve dalji i dalji
gomilani računima besramno visokih,
tražeći potpunu propast nekada
više srednje životne klase,
i zato su boli života jaki
a izvor vode zatvoren odavno.
I dok nosim ponovo stvari prošlosti,
dar Domu za stara lica,
ja, koji nemam, ipak sam bogat,
jer duša je radost tvog postojanja,
vesele, mile, divne ljubavi,
i tebe sam zatvorio u moje srce
da si mi blizu, moja stvarnosti,
moja lepoto, najlepša damo,
najdraža blizino naših daljina.
Ne gledam više strane kalendara
jer juče je za nas mnogo daleko
i zato si danas, u srcu blisko,
zauvek smeštena u duši miloj,
unutar okvira bliske daljine,
unutar danas i ponovo sutra,
da milo sanjaš,
da lepo spavaš,
da mene voliš,
najdraža bliska daljino moja…
(Bgd, 14.sept.2018)
~~~ No one will ever know the truth but me … ~~~ Ko je taj čovek što skuplja protekle uspomene, sve tuge smešta u prebolno srce i pomoć otišlu vraća na početak da reši protekle puteve pospanih trava, bez svetla po danu, bez snova po noći, sa uzdahom nesudjene sudbine. Ko je taj čovek što … Настави са читањем “KO JE TAJ ČOVEK – Slobodan Jevremović”
~~~ No one will ever know
the truth but me … ~~~
Ko je taj čovek
što skuplja protekle uspomene,
sve tuge smešta u prebolno srce
i pomoć otišlu vraća na početak
da reši protekle puteve pospanih trava,
bez svetla po danu, bez snova po noći,
sa uzdahom nesudjene sudbine.
Ko je taj čovek
što dušu ima potpunu tobom
a radosti od juče, neznane, znane,
hoda ih u nadi, a zna i hoće
ponovna jutra iz čekanih sutra,
da povrati snagu i srce umiri,
uz dodire tvoje,
i osmehe očiju gledanih blizina,
mila moja.
Ko je taj čovek,
u bespuću ovom što donosi sreću
u tvoje srce?
(Bgd, 13.sept.2018)