Ознака: ljubavna poezija

Tebi, daljino koja si ovde,
snažan zagrljaj dajem ti sada
i ruke ti pružam, i sunce da greje,
pa sve hladne sumnje da ispare tada,
moja najdraža daljino najbliža,
i pogledaj u holu našeg sećanja,
sreća ne stanuje više preko puta,
već samo u nama, i nisi sama,
ovde si sa mnom, daljino najbliža,
mila carice mojih snova,
ti vidiš sada, ljubavi moja,
ovde si, zajedno,
blizina srećna,
blizina sada
i najbliža nada…
(Bgd, 07.avg.2017)

Nisu to više sećanja naša,
priče do kasno dok mesec sja jasno,
lepote zvezda nit’ presahle nisu,
pa mirisna livada tih cvetova puna,
a senica skakuće kraj svakog žbuna,
već stvarnost to je, okolo, svuda,
kad juče je odmah postalo sada,
i više nije i neće k’o pre
da jesi ovde, a nisi, k’o tada,
jer slika tvoja mi kaže i gleda,
spokoj mi donosi duboko u duši
i vraća mi snagu svakog trenutka
da čekam te sada i čekam te sutra.

I ne seća ljubav, već nju sad donosi,
pa onda te milujem i ovde vidim,
i volim te puno, i gledam te puno,
sada, kraj mene, ona je divna,
najlepša od svih drugih, čuvanih,
onih,
tvoja slika…

(Bgd, 04.avg.2017)

Nisi mi tek sada postala ljubav
moga života, iz boli – lepota cela,
nisi tek sada najdraža vila
onih uzdaha mojih i ćutanja glasnih,
saznanja novog a već pre znanog,
mila najdraža ludice moja,
ja tada nisam, ali znam sada,
uvek si to bila…

(Bgd, 03.avg.2017)

Ipak se pitam, u duši se čitam,
možda ti nisam pokazao ljubav,
možda ne dovoljno tvoj bio jesam,
možda ne umem, il’ možda ne znam,
koliko volim tebe to duša zna;
i dodir tvoj meni je dovoljan,
tim pogledom plavim sasvim zadovoljan,
i zagrljaj tvoj, najjači na svetu,
kao da grli celu planetu,
donosi srećne časove nove,
osećaj tebe, najdraže tebe,
u zlato pretvara sekunde ove,
u ljubavi izliven medaljon istine,
za nas.

I onda ne znam, a ti mi sudi,
da li sam dovoljan, iskrena budi,
jer svu znanu ljubav iz duše svoje
tebi sam dao, sunašce moje,
za tebe samo, vilo daljina,
ljubavi moja, sad snenih blizina,
vilo najdraža,
mila moja…

(Bgd, 01.Avg. 2017)

Dajem ti sve odbrane moga života
Tebe da čuvaju u danima ovim,
Da spavaš lepo na mome ramenu,
Da vedra budeš u radosnim snima,
Smejuljica iz bajki stvarnih likova,
Jednom da veselo snivaš lepotu
Onih zajednih najsmejnih dana
I noći zvezdanog raspetog neba
I onda i uvek, i tada i sada,
Mila moja…

Bićeš ti čuvana pod svodom ljubavi,
Na ramenu mome uživaćeš tada,
Jer ja te čuvam, k’o onda, k’o sada,
I tu sam mila, jesam kraj tebe,
A ti tamo jesi, divotno dobra,
Kao da jesi, najmila moja,
U prostoru ovom, ljubavi moja,
A nisi…

(Bgd, 30. Jul 2017)

Koliko bih voleo pokloniti tebi
Svu radost i sreću moga života
Da sasvim tvoj sam, više no sada,
Pomoći hoću, sve poklone meni
Tebi da predam, da tvoju lepotu
Uz povrede duše ulepšam još tada,
Od odavnih saznanja ranjene srne,
Od tegoba u duši gde zlotvori grme,
Da osmehe tvoje i radosti tvoje
Sasvim ti vratim i dušu povratim
U čistoće sreće i radosti života,
Na sreću danas, na ljubav od nas,
I samo za nas, za ovaj baš čas,
Za proteklo vreme, za buduće vreme,
Najdraža moja.

Onda oprosti, još uspeo nisam
Sasvim pomoći, a vrlo se trudim,
Ljubav ti dajem i osećaj budim
Tebi voljena dobro da vratim,
Još nisam potpuno, još nisam sasvim,
Ali to želim i ja veoma hoću,
Iskreno osećam, iskreno želim,
Za tebe samo, za tebe od mene,
Mila moja.

(Bgd, 27. Jul 2017)

Nismo videli naše jutarnje magle,
one najlepše na početku dana,
nismo osetili mirisne hladnoće jutra,
ali jesmo spavali nas zajedno
na onim pomenutim dodirima paperja,
na divno dosanjanim snovima želja,
na svim otkrivenim našim čekanjima,
pored livada divnih, cvetno – mirisnih trava,
to jesmo, radosno, osetno, srećno i divno,
veoma mi…

A jutra ona nedosanjana, mirisno lepa,
ona će čekati skoru blizinu daljina,
sada sa tobom, jer tu si, kraj mene,
iako nisi,
mila moja…

(Bgd, 26. Jul 2017)

Sve moje jeseni u sunca si pretvorila
i nedosanjane snove ponovo otvorila,
za ljubav si mene opet stvorila,
u dušu si moju svoju uklopila,
osmehe sreće za mene porodila,
i sve si to ti, i samo ljubavi ti,
u danima onih zvezdanih noći,
mila moja.

(Bgd, 24.Jul 2017)

Otišla si,
rastanke vratila,
a kao da nisi…

Srećan sam na tvojim mirisima,
preradostan sa tvojim šalama,
nerazumno lud za tvojim postojanjem,
prezaljubljen u vrline i mane,
i onda ljubim tvoje dodire moje kože,
nežne, još nežne, meke k’o pahulje snežne,
i svaki je delić onog najvremena
sa tobom predivno sasvim proveden
vremenski eon one lepote duše
kad snovi su stvarnost, a stvarnost su snovi,
oni čekani, sanjani, nedosanjani,
novi i lepi, čarobno divni,
najlepši pokloni mog postojanja,
pa hvala ti za to svim beskrajem reči,
ljubavi života, radosti svetla, suncu lepote,
mila moja.

I opet,
otišla si,
rastanke vratila,
a kao da nisi…

(Bgd, 19. Jul 2017)

Na peronu čekam minutu stotu
a tmine sviraju poslednju notu
one iz prošlosti zaborava zapisanu
simfoniju boli i tuge u tvome životu,
al’ više neće, tebe ja ne dam,
sreća od sada, ja tako znam,
i neka traje i neka bude,
i neka dana, zore nek’ rude,
i sada i posle, ovde il’ tamo,
uvek smo tihi zagrljaj vetra
i njišemo zanosno po ivici spektra
svetlosti prizme, razlaganja boja,
osećam davno, samo si moja,
uz lepote duše ljubavnih nada,
po zamisli tada, baš tako sada,
tebe,
mila moja…

Sad čekam te željno da dodješ k’ meni
na ovom peronu odbeglih tmina
gde poslednje boli oduze tišina,
pa samo gledam, dolazak čekam,
u opštim zvucima glasne tišine,
tebe,
mila moja…

(Bgd, 08. Jul 2017)