Ознака: AleksandraM

ЦВЕЋЕ МОЈЕ

О, цвеће моје, проникло вас трње
и обузе мемла пре јутарње росе.
Нити вас миришем, нит’ превијам звуке
на ране и боре подно срасле косе.

А једном сте били ви пупољци душе,
краљеви без круне, довољни свом рају.
Сад остасте туђи, опијате младост, наде.
Поцепајте тај неживот проклетника на свом крају!

Надамном се свод изрони, а унутар тиња плам.
Узалудан огањ ноћи огрубелом то је плата.
Трње меко и свилено, цвеће моје, дивне варке,
не будите самртника из постеље те, од блата!

Са латица битисања, нектар слатки мој је усуд.
Нек’ ту скончам, бар за наук, свима који отров пију.
Спустите ми цвеће моје и покрите громким смехом;
Постаните трње сами, да вас трњем не убију!

Александра Младеновић

O D A

Pevam o Tebi
premili, krotki!
Kad prožmeš trenutke
bumerangom istina.
Pevam o Tebi
premili, krotki!

Plačem u Tebi
premudri, blagi!
Kad razgrneš zastore
sa pozornice iluzija.
Plačem u Tebi
premudri, blagi!

Strepim od Tebe
ognju i maču!
Kad dušu o kantar
u poslednji čas okačiš.
Strepim od Tebe
ognju i maču!

Stradam sa Tobom
večiti, slavni!
Na krstu obešena u svitanja
i sumrake, ruku ti pružam.
Stradam sa Tobom
večiti,slavni!

Jedini si Ti
muziko, tišino!
Kad pupoljke na gole grane pospeš
i povijenu travu ponovo uspraviš.
Jedini si Ti
muziko, tišino!

(C) Aleksandra Mladenović

PTICA

 

Ima jedna ptica,u svom svetu sama.

Iz kaveza malog mile pesme peva,

o nadi,o letu,o lepom u nama,

svoje parče neba neumorno sneva.

 

Ta se ptica zove……,al’ to ne razume,

u kavezu malom svila svoj je dom.

Izašla bi preko,al’ kako,ne ume,

teško njenom srcu i nebu nad njom.

 

Pa se tešeć’ pita,kad umine poj:

“Kako li su sestre s’ one druge strane,

da l’ provode  one k’o ja, život svoj,

il’ im neko lepše Sunce,tamo,grane?”

 

Samo Tvorac čuje njenog bića jade,

samo On razume da l’ je srećna,tužna,

i zašto joj tako tešku sudbu dade,

k’o zatvorenika ni kriva,ni dužna.

 

A svakim je časom lepša pesma njena,

u malenom oku nema iskre tuge.

Pa ponosno peva iz sna probuđena:

“U kavezu,to su one ptice druge!”

 

Ta je sreća bila vrlo kratkog veka,

u milosnom srcu k’o što uvek biva.

“Za sestrice mile,da l’ postoji leka?”-

zapita se ona,ni dužna,ni kriva.

 

Ima jedna ptica,u svom svetu sama.

Slobodna je,ali tužne pesme peva.

O žalosti sužnja,o ružnom u nama,

sad za svoje sestre parče neba sneva.

 

OGLEDALO

 

U ogledalu ugledah lice nekog,

tako čudnog,bezizraznog lika.

Pomislih na tren,utvara je to,

neka davno zaboravljena slika.

 

Danas mi je sebe otvorila u času,

ta druga stvarnost -iluzija čista;

da ne mogu preći na drugu trasu

i nikada više biti sebi ista.

 

Približih lice tom stvoru od stakla

vreli dah nam zamagli usne obema,

al’ ledeni dodir trgnu me iz pakla

gde tragah za nekim koga davno nema.

 

Ogledalo bacih od žali i besa;

da pukne,gle,čuda, ni tad nije htelo.

Da pobegnem ne mogu iz ovog telesa,

već sutra ogledalo čekaće me celo.

 

Da proniknem sama večnost će me stati

u zakone pisane bez  ijednog slova.

Ogledalo moje,uvek mi se vrati,

bez tebe mi zalud sva svitanja nova.

LUKA BUDUĆNOSTI

Na usamljenoj trošnoj stanici,

kao pod kišobranom prošlosti,

jedna je žena zastala.

Drhtavom rukom se grčevito pridržavala

za izbledelu sliku svog detinjstva,

kao da bi je neka nevidljiva sila

htela oteti od nje

(tako ju je držala na kiši tog dana).

Настави са читањем “LUKA BUDUĆNOSTI – Aleksandra Mladenović”

MUZIKA

Odvaja se koža od slaboga tela
sva svetla od vrata do nokata.
Samo vlasi lude uspravno stoje.
Zasviraj,maestro,rodjenje moje!

Oslepe oko, u snazi grč,
tamna mi dirka proguta dah.
Samo me plima draži i mori.
Zasviraj, maestro i kost neka gori!

Utonuh u znoj, pa štipa i kida
preostalo što je nakon svršetka.
Samo me smiraj u zagrljaj uze.
Sviraj,maestro, šećerne su suze!

Otvori se usna,naceri se jadno
a dlanovi brže u ljutiti boj.
Ti tonovi rajski za milost ne znaju.
Zasviraj, maestro, opelo na kraju!

Prikupi se koža, al’ nekako sama
presvuče me golu,krvavu i gladnu.
Zidove podigoh da se opet sruše.
Zasviraj, maestro, tu muziku duše!

(C) Aleksandra Mladenović