РАЗБАЦАНЕ УСПОМЕНЕ
Разбацане успомене
некада оловних сећања
превише брзих излива
и прераних изјава љубави,
брава добро закључаних,
а сада врата широм отворених,
па их промаја доноси,
и у пркос ветру односи,
до сваке одаје мога тела,
јасно помирених са стварношћу,
и тако гозбују по дамарима,
извирују ми из зеница,
баш као зрела лубеница,
отворена,пожељна и црвена
пуна слатког сока живота…
до јуче залеђеног
и скривених лепота
Све и када бих другачије хтела,
не бих ни могла нити смела,
да се одупрем себи самој,
јунакињи у помами ватре – главној…
Вуку ме набујале непознате реке,
јаких струја и топлих руку,
са снажним разлозима…
У галопу ждребице на путу,
у мени лавица спавала је,
па се полако буди неустрашива,
и уствари непоражена…
И тако…
Све и када би пришао,
са давно изреченим лепим лажима
и крилима лептира, а очима ланета….
Не, не бих ни приметила,
камичак који се ковитла испред ногу….
А, не тако давно мислила сам
да све ово сигурно не могу!
РАЈ , ДА – ТО ЈЕ ПУТ ЗА РАЈ….
(с) Миладиновић Сандра