НИЧИЈА
Самоћа је богатство духова,
о којем нисам знала,
јер никада нисам нити сањала,
да ћу остати сама…..
Тражим ли много ил’ нудим мало,
сањам ли истини лице?
Од мојих страхова је изаткано,
сазвежђе несанице…
Носили су ме вихори рата,
сенке духовног мира,
док нисам схватила да ова ватра,
самоћу сама и бира…
Осмех ми је пао на усне,
варнице из очију лете,
и волим више него икада
без злобе и сујете….
Љубав је мој пут,
a самоћа мој верни друг….
Бескрај је онај непревазиђени,
тајновит и најлепши призор….
Стихом по први пут,
признаје заљубљен и луд,
да ничија сам међу звездама,
јер је то мој свесни избор!
(с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 59 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.795 пута)