KO NAM TO UKRADE SNOVE? – Milovan Petrović

Ko nam je ukrao snove,

uneo tugu u duše,

ko to dozvoli da nam se snovi,

ko kula od karata sruše.

Sanjasmo u mladosti svojoj

čudesne snove neke,

pitome brežuljke, cvetne livade,

malu kućicu kraj reke.

Sanjasmo i jata ptica,

slobodna što nebom lete,

ko to pokvaren beše,

pa strpa ih u krletke.

Sanjasmo i decu našu,

decu!… ne jedno dete,

ko to zabrani rodama

na našu kuću da slete.

Ko nam to ukrade snove,

eh,… samo kad bi znali,

da nam ih ponovo vrate,

baš sve,… ma sve bi dali.

Milovan Petrović

–