LJUBAV JE ŽIVOT
U mladosti samoća mnogo manje guši,
brige ne zadaje, ni patnju, ni bol,
horizont daleki poruke ti šalje,
letiš tako dalje – pravi izazov!
Bogatstvo duhova postaje sve veće,
godine prolaze od zvezda satkane,
ali, duši biva sve teže i teže,
pa masša i sanja , s’ nebom broji dane!
I znaš kako dise, znaš joj korak nemi,
iza ugla tu je, nikada daleko,
vraća ti se verno, umilno te gleda,
mazi ti uvojke i smeje se setno!
Ponekada umoran prihvatiš tu laž,
kopiju za sreću, al’ jos više toneš,
nestaješ, gubiš se, u prah se pretvaraš,
i pitaš sam sebe, zašto zvona zvone!?
I nadaš se, nadaš, s’ osemehom na licu,
u galopu strasnom na belome atu,
sad vidiš da nije ni voleti lako,
al’ srećan si, što duša nije ti u paklu!
I pitaš se, pitaš kako neki ljudi,
sreću ne vide i da je ne žive!?
Jer vidiš da lepše nigde ne postiji,
i da njene oči, ništa nisu krive!
I evo, sada gledam sebe daleko,
staricu što duši ipak nadje leka,
sede kose, ruke, urezane bore,
ali, ljubav je život, nikada prepreka!
© Miladinović Sandra