Борислава ДВОРАНАЦ
О С М Е Х
Опет сам ту негде
Између јаве и сна, врха и дна.
Или ме мрзе или ме воле.
Некад сам горе , а често и доле.
Где год да сам и ти си самном.
Никада ме не напушташ.
Желим да те заборавим,
Можда и изгубим негде.
Узалуд се трудим
Да те не видим, не осетим.
Стално си на мом лицу.
Остави ме, иди!
Како да плачем кад си ту?
А можда је и добро што те имам.
Због тебе, нико не зна
Кад сам доле или горе.
Кад плачем, а кад се смејем.
_______________________________
(,,Ледени људи”, 2010.
(Прочитано: 49 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.261 пута)