ГРЕШНИЦА…
О како боли када не знам
Као немоћна птица без крила
Што душа ова одчарлија
где не бих хтела мртва ни жива!
Једном је дивља грива сред степе
Други пут вучица тиха и млада
Понекад несташна ко неко дете
Које кроз игру несвесно страда!
Знате ли како то зна да мучи
и слама јадно ми срце сред груди
ороси читаво тело ко талас
И притом мудрује, зналачки ћути!
Понекада сломљена ходам међ људе
као нестварна фатаморгана
И док ми осмех на лицу титра
Увек ме једна мисао прогања!
Ти неухватљиви сати су дуги
од свиле посебне нити што гмижу
Напуштају ме немиле хуље
Ил то ја опет живим репризу?
Оловно тешке речи ме море
Као немиле гошће тренутка
Где су пандури савести моје
Да не дозволе уму да лута?
А, учили су ме светлом и мраком
Да бих спознала ноћи од јутра
И да безгрешна останем навек
Али грешила сам безбројно пута!
И опет би да се поново родим
Само кад среће више би било
Јер родна душа што не чарлија
Лагано умире док ”живи” силно!
(C) Сандра Сања Мајра Миладиновић
