Добродошли!
ПОЉУБАЦ… Могу ли добити пољубац један онако нежан, љубави вредан помало стидљив, помало чедан јер пољубац никад није бедан кад срце због њега брже куца и кад од уздаха блуза пуца па зашто га онда не би дала захвалан би био на њему мала ако даш један размисли о два јер нисам нескроман ја да … Настави са читањем “ПОЉУБАЦ…”
ПОЉУБАЦ…
Могу ли добити пољубац један
онако нежан, љубави вредан
помало стидљив, помало чедан
јер пољубац никад није бедан
кад срце због њега брже куца
и кад од уздаха блуза пуца
па зашто га онда не би дала
захвалан би био на њему мала
ако даш један размисли о два
јер нисам нескроман ја
да тражим пољубаца пет
кад већ сутра љубићемо се опет…
Братислав Богдановић
Ne plači, molim te, ne mogu da podnesem taj zvuk i to što čujem, razara i slama. Iz sobe čujem te i lomljenje srca, tako je glasno, u meni odzvanja. Kako ziveti u sred rata, u svom sopstvenom domu, u malom utočištu.. Navikneš se od malih nogu da strahuješ pri povratku u isto… I … Настави са читањем “Dobro sam”
Ne plači, molim te,
ne mogu da podnesem taj zvuk
i to što čujem,
razara i slama.
Iz sobe čujem te
i lomljenje srca,
tako je glasno,
u meni odzvanja.
Kako ziveti u sred rata,
u svom sopstvenom domu,
u malom utočištu..
Navikneš se od malih nogu
da strahuješ
pri povratku
u isto…
I sve je isto,
i reči i suze
i dela i nedela.
Samo se otvara pitanje vremena
kad legneš u krevet
i čekaš
da prođe…
Ne znam zbog čega
nosim svu krivnju,
kad si ti taj
zbog koga sam
zidove oko sebe podigla.
Senke unose noć
kroz pukotinu na njemu
i teško se diše,
ali probija eho slomljenog deteta
koje viče
,,Molim te, nemoj više”.
Ožiljci izblede, oče,
ali bol ostaje ista
i sećanje na to
kako se snovi ruše.
Sve ovo jednom proćiće,
u meni,
samo majčina ljubav cvetaće.
Jednog jutra probudiću se,
biće sunčan dan,
pogledaću prošlosti u lice
i reći
,,Dobro sam.”
Zovem se Aleksandra Vidić. Iz Adaševaca sam, kraj grada Šida. Rođena sam 30.10.1993. godine u Sremskoj Mitrovici. Završila sam Ekonomsku školu „9.maj“, smer turistički tehničar. Govorim 2 strana jezika, engleski i nemački. Trentno radim kao novinar u Sremskoj televiziji, u Šidu. Zadovoljna sam poslom iako su moje ambicije mnogo veće. Živim u kući sa mamom … Настави са читањем “Aleksandra Vidić – Biografija”
Zovem se Aleksandra Vidić. Iz Adaševaca sam, kraj grada Šida. Rođena sam 30.10.1993. godine u Sremskoj Mitrovici.
Završila sam Ekonomsku školu „9.maj“, smer turistički tehničar. Govorim 2 strana jezika, engleski i nemački. Trentno radim kao novinar u Sremskoj televiziji, u Šidu. Zadovoljna sam poslom iako su moje ambicije mnogo veće.
Živim u kući sa mamom i mlađom sestrom. Sve tri volimo da pišemo. Ja se najviše pronalazim u prozi iako pišem i poeziju od malih nogu. Član sam književnog kluba „Blagoje Jastrebić“ Vašica.
Kroz svaku napisanu reč, poklanjam i deo sebe.
ЛАКУ НОЋ… Лаку ноћ птицо бела ма где ноћас одлетела у сновима мене срела моја крила пожелела, Лаку ноћ лепи цвете ма ком сада да миришеш нек ти мисли мени лете као да крај мене дишеш, Лаку ноћ срце моје ма где ноћас ти да бијеш успомена нек те греје док ти друго гнездо вијеш, … Настави са читањем “ЛАКУ НОЋ…”
ЛАКУ НОЋ…
Лаку ноћ птицо бела
ма где ноћас одлетела
у сновима мене срела
моја крила пожелела,
Лаку ноћ лепи цвете
ма ком сада да миришеш
нек ти мисли мени лете
као да крај мене дишеш,
Лаку ноћ срце моје
ма где ноћас ти да бијеш
успомена нек те греје
док ти друго гнездо вијеш,
Лаку ноћ и задње збогом
нека тама све обрише
све сто желех беше стобом
али тога нема, нема више…
Братислав Богдановић
SLAVUJI Kad bi znao kako mi se ljubi, secanja bi izbrisao sva, svanulo bi sasvim novo jutro, a, zrak bi ti bila, niko do bas ja! U svanuce kada se sve budi, secanja bi tebi javu krala, kad bi znao kako mi se grli, zaborav bi proslost zatrpala! Nestale bi sve nedoumice, sve te oci, … Настави са читањем “SLAVUJI- Miladinovic Sandra”
SLAVUJI
Kad bi znao kako mi se ljubi,
secanja bi izbrisao sva,
svanulo bi sasvim novo jutro,
a, zrak bi ti bila, niko do bas ja!
U svanuce kada se sve budi,
secanja bi tebi javu krala,
kad bi znao kako mi se grli,
zaborav bi proslost zatrpala!
Nestale bi sve nedoumice,
sve te oci, davni zagrljaji,
kad bi znao kolko bih da volim,
slavuji bi jutrom nam pevali!
© Miladinovic Sandra
JUTRO SVICE Uzdrhtala sam zbog zracka svetla u tami, od klepeta krila nevidljive ptice! Uzdrhtala sam jer ostajemo sami, ja i sve moje nade i neverice! Opcinjena lepotom sto krade, pa budi snagu svih mojih struja! Uzdrhtala sam zbog osecaja pravde, da se sve vraca i placa i ko reka buja! Sastala sam se sa … Настави са читањем “JUTRO SVICE – Miladinovic Sandra”
JUTRO SVICE
Uzdrhtala sam zbog zracka svetla u tami,
od klepeta krila nevidljive ptice!
Uzdrhtala sam jer ostajemo sami,
ja i sve moje nade i neverice!
Opcinjena lepotom sto krade,
pa budi snagu svih mojih struja!
Uzdrhtala sam zbog osecaja pravde,
da se sve vraca i placa i ko reka buja!
Sastala sam se sa duhovima mira,
kada mudrost pocinje da svoje savete deli!
Uzdrhtala sam jer jutro svice,
a, pogaca se uvek vruca deli!
Setila sam se znanih i neznanih,
svih lica sto prodjose kraj mene!
Uzdrhatala sam jer otajemo sami,
uz secanja na dane i slike sto rumene!
Sve draze biva i muke i patnje,
i slava i one suze prolivene!
Uzdrhtala sam jer sve sto zivot daje,
dajemo mi i ruke rasirene!
Ta snaga sto lomi i krhke i jake,
a, u prolazu ponekada bude!
Uzdrhtala sam jer osecam te zrake,
sto pokrecu i iznenada sude!
© Miladinovic Sandra
МАГЛА… Ту на мисли моје и на живот цео спустила се магла неки тамни вео по сећању лутам твоје лице тражим а оно ми бледи и од мене бежи Ту на моје срце којим сам волео спустила се туга, горак венац сплео да је камен било не би заболело али срце живо волети је хтело … Настави са читањем “МАГЛА…”
МАГЛА…
Ту на мисли моје
и на живот цео
спустила се магла
неки тамни вео
по сећању лутам
твоје лице тражим
а оно ми бледи
и од мене бежи
Ту на моје срце
којим сам волео
спустила се туга,
горак венац сплео
да је камен било
не би заболело
али срце живо
волети је хтело
Ту на очи моје
што гледаше за те
роса суза паде
остале ми пусте
сада и не видим
од те магле густе
као слеп ходам,
јер те душа исте
Што у магли живим
своје снове кривим
превари ме горко
моја жеља дивна
те проклињем судбу
што је на ме кивна
куд ми сунце узе
тамну маглу спусти…
Братислав Богдановић
Neverovatno je šta se desilo tog dana, tačno u ponoć Da li bi iko mogao ma šta da pretpostavi? (Osim mene i opsesije) Još uvek zadrhtim kada pomislim na to… Kako je dan odvejavao sa bora, ja sam grozničavije plakala! Rekli su mi, unapred, mnogi – biće tu Svega i Svačega, Pokušaj da imaš raširene … Настави са читањем “Praznina — Marina Adamović”
Neverovatno je šta se desilo tog dana, tačno u ponoć
Da li bi iko mogao ma šta da pretpostavi?
(Osim mene i opsesije)
Još uvek zadrhtim kada pomislim na to…
Kako je dan odvejavao sa bora, ja sam grozničavije plakala!
Rekli su mi, unapred, mnogi – biće tu Svega i Svačega,
Pokušaj da imaš raširene oči i punu čašu vode, odmah pored glave..
Ali,
Dok je ponoć otkucavala, ja sam upala nadohvat Svemu,
pa sam vrisnula tako glasno da mi opne još uvek odzvanjaju i klepeću…
Čula sam pucanj, uzvike… kroz draperije videla munje stravičnih boja!
Osetila sam ubod negde … tu … ili… ovde..
.
U otpusnoj listi piše da sam tada izjavila:
„Novu Godinu treba zakonom zabraniti
U
I
—– pokraj
Ludnice
Gde ste me smestili
Pre dolaska Deda Mraza!“
(Koji je bez milosti, lagano,
Jednim dahom pogasio sveće…
A moje misli pregazio
U pustinji Mlečnog puta)
kamin(n)gs
ОКАМЕЊЕНО СРЦЕ… У твојим очима радост и тугу сам срео заволех те, а да нисам знао, да нисам смео У твом осмеху своје сам снове угледао, са њима ти душу дао па сломљен у понор пао Са твојих усана отров и мед сам пио на корак од среће сузе сам лио само да бих стобом … Настави са читањем “ОКАМЕЊЕНО СРЦЕ…”
ОКАМЕЊЕНО СРЦЕ…
У твојим очима
радост и тугу сам срео
заволех те,
а да нисам знао,
да нисам смео
У твом осмеху
своје сам снове угледао,
са њима ти душу дао
па сломљен у понор пао
Са твојих усана
отров и мед сам пио
на корак од среће сузе сам лио
само да бих стобом био
У твојим недрима
своје сам руке крио
над тобом ко сена бдио
на твојим бедрима
најлепши сан уснио
Ал у твојој души
не нађох ништа
ту крај мог губилишта
окамењено срце ти стоји
љубави лажне и не броји
страшћу, болом и сновима
оно се храни, да воли не уме
већ љубав сваку
само сахрани…
Братислав Богдановић
TI, MUZIKO ! Ti, muziko moga tela, zbog koje u ritmu cak i disem, zauzimas svaku moju misao i ne znam kako, iz pepela me dizes! Tebi poklanjam avanturu, dah sto sve topi usred leda, ti setas s’ mojim koracima, s’ tobom i letim, kada uztreba! Tvoji dodiri me celu lome, ali, onako slatko i … Настави са читањем “TI, MUZIKO! – Miladinovic Sandra”
TI, MUZIKO !
Ti, muziko moga tela,
zbog koje u ritmu cak i disem,
zauzimas svaku moju misao
i ne znam kako, iz pepela me dizes!
Tebi poklanjam avanturu,
dah sto sve topi usred leda,
ti setas s’ mojim koracima,
s’ tobom i letim, kada uztreba!
Tvoji dodiri me celu lome,
ali, onako slatko i bez stida,
predajem ti se opusteno,
na otvorenom ili u cetiri zida!
Ti, muziko moga tela,
zbog koje zaboravljam dan i cas,
ruke uvijam oko tela i kosu mrsim,
a, sve to je zbog nas!?
Mi smo tandem za svanuca,
mi smo luka svih brodova,
svuda gde se ludo njise,
ispod nebeskih svodova!
Ti, muziko moga tela,
zbog koje me vuku nebeske struje,
osecam poglede i cujem glasove,
a, cini mi se da ne postoje!
Zaboravljas na mene, ali ja ne,
bez tebe sam kao ranjena ptica,
zauzimas svaku moju misao,
i ne znam kako, citam ti s’ lica!
Ti, muziko moga tela!
©Miladinovic Sandra