Добродошли!
Peko Laličić MOJA DVA AFORIZMA: SRBI SU LUD NAROD. UGLEDALI SE NA ONE OKO SEBE. NAROD SMO KOJI CENI ZNANJE. EKSPERTE IMAMO I U ZATVORIMA.
Peko Laličić
MOJA DVA AFORIZMA:
SRBI SU LUD NAROD.
UGLEDALI SE NA ONE OKO SEBE.
NAROD SMO KOJI CENI ZNANJE.
EKSPERTE IMAMO I U ZATVORIMA.
Ponavljaju stalno (kao da im je brojanica u govornom organu) Demokratija! Demokratija! Živela demokratija! Dragi Stari Grci, napustite grobove, pokupite i demonstrativno bacite s Olimpa tumače vaših političkih filozofija. Živela kukuta! Živeo Sokrat!! Živela gomila s izraslinom izdvojenih mudrih šaputala. Platone, kukutu daj democracy ! “Samo jedna jedina čestica osiromašenog uranijuma u limfnim čvorovima može da razori … Настави са читањем “PRAVDA — Marina Adamović”
Ponavljaju stalno
(kao da im je brojanica u govornom organu)
Demokratija! Demokratija! Živela
demokratija!
Dragi Stari Grci,
napustite grobove,
pokupite i demonstrativno bacite s Olimpa
tumače vaših političkih
filozofija.
Živela kukuta!
Živeo Sokrat!!
Živela gomila s izraslinom
izdvojenih mudrih šaputala.
Platone, kukutu daj democracy !
“Samo jedna jedina čestica osiromašenog uranijuma u limfnim čvorovima
može da razori ceo imunološki sistem… ” ,
tvrdi doktor R
potvrđuju majke zavijene u crnu smolu
jauka bez glasa.
99, 2000, 2001…..
kamin(n)gs (drhti)
Predeo jedan,neopevan,nedogledan Ko večnosti dah doluta u moj san. Ko slutnje slap stresoh zemaljski prah I jurnuh u postranstva bela Kroz zrak,negde u oblak. Jata nebeskih ptica prhnuše sa mog lica I osmehnuše se polja zrela U sjaju zvezdanog odela. Ali ,ko svileni oblak razveja se san I iznad moga osetljivog tela Ko svetla zrak … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”
Predeo jedan,neopevan,nedogledan
Ko večnosti dah doluta u moj san.
Ko slutnje slap stresoh zemaljski prah
I jurnuh u postranstva bela
Kroz zrak,negde u oblak.
Jata nebeskih ptica prhnuše sa mog lica
I osmehnuše se polja zrela
U sjaju zvezdanog odela.
Ali ,ko svileni oblak razveja se san
I iznad moga osetljivog tela
Ko svetla zrak sinu pustinja svela.
МЕЛОДИЈА Tамо на брегу усковитлане боре лета као крдо дивљих коња у галопу, под налетом топлог ветра, умивају сетно лице у анђеоски осмех! Сунце плови као магија плаветнила, и лагано одлази на починак…. Црни витез са сребрном куглом спушта тихо руке на тло…. Чаробно!!!! Мирише на лето, а и зрикавци смело везу уз мирис поља, … Настави са читањем “МЕЛОДИЈА – Миладиновић Сандра”
МЕЛОДИЈА
Tамо на брегу усковитлане боре лета
као крдо дивљих коња у галопу,
под налетом топлог ветра,
умивају сетно лице у анђеоски осмех!
Сунце плови као магија плаветнила,
и лагано одлази на починак….
Црни витез са сребрном куглом
спушта тихо руке на тло….
Чаробно!!!!
Мирише на лето, а и зрикавци смело
везу уз мирис поља, дивље нане,
и мајчине душице….
Нестају све стеге и душа трепери
као лист младике…
Вољени се стапају у загрљаје,
чује се ритмично дисање,
као мелодија што скрива уздахе….
© Миладиновић Сандра
Ledeno čelo je ukazivalo na nešto izuzetno čudno. Svakog je dana pisala neprestano (to je pisac o kome je već objavljen roman; onaj pre ovog). Zbog tog neizmenjenog položaja tela, cirkulacija joj se spustila pod zemlju. Svi koji su pročitali bilo šta iz oblasti speleologije, mogu zaključiti da joj je um bio u najhladnijoj … Настави са читањем “LIRSKA EPIKA — Marina Adamović”
Ledeno čelo je ukazivalo na nešto
izuzetno čudno.
Svakog je dana pisala neprestano
(to je pisac o kome je već objavljen roman;
onaj pre ovog).
Zbog tog neizmenjenog položaja tela,
cirkulacija joj se spustila pod zemlju.
Svi koji su pročitali bilo šta iz oblasti speleologije,
mogu zaključiti da joj je um bio u najhladnijoj pećini.
Zašto?
Svakako, on je lizao vlastitu krv
koja je pisala, i pisala, i pisala.
I eto, nije je ispuštao iz vida.
Izdavač danima pokušava da stupi u kontakt
bilo s kojim delom njene opservacije.
Međutim,
i štamparija je sve otkazala zbog neobičnog događaja
Izdavač je došao do male, tamne rupe
na mišu pored tastature,
pogledao, susreo se s njom,
zainteresovao za ljupku, lednu
temu i
skočio u grob.
Novinska vest
“Čuveno delo čuvene pesnikinje
u izdanju najčuvenije izdavačke kuće…
kasni zbog smrti Optimizma
Futurizma”
kamin(n)gs
Борислава Дворанац П Л Е С Ветар се игра листом додирује небо спушта га у траву игра се ветар игра ма играј се играј ветре уживам у игри грлиш ме носиш у вртоглавом плесу лист сам ветре __________________________________ (,,Ишчезли цвет”, Бранково коло”, Сремски Карловци, 2012.)
Борислава Дворанац
П Л Е С
Ветар се игра
листом
додирује небо
спушта га
у траву
игра се
ветар
игра
ма играј се
играј
ветре
уживам
у игри
грлиш ме
носиш
у вртоглавом плесу
лист сам
ветре
__________________________________
(,,Ишчезли цвет”, Бранково коло”,
Сремски Карловци, 2012.)
Peko LALIČIĆ MOJ AFORIZAM: BEZ DOBRIH JAJA NEMA NI NOSILJA!
Peko LALIČIĆ
MOJ AFORIZAM:
BEZ DOBRIH JAJA NEMA NI NOSILJA!
Peko LALIČIĆ MI SMO PTICE … Nadlećem sebe i tebe u sebi poda mnom procvetalu tamnokosu snežnu podivljalu lastarim nad tvojim virovima prostreljen i kopnim na tvojim grudima pokošen vetrokos go i bos natkriljujem te natkriljuješ me vrela i znamena pitka od stopala do poslednjeg pramena i svićeš u plamenu uz lomaču napojena i budiš … Настави са читањем “Peko Laličić, MI SMO PTICE …”
Peko LALIČIĆ
MI SMO PTICE …
Nadlećem sebe i tebe u sebi
poda mnom procvetalu
tamnokosu
snežnu
podivljalu
lastarim nad tvojim virovima
prostreljen
i kopnim na tvojim grudima
pokošen
vetrokos
go
i bos
natkriljujem te
natkriljuješ me
vrela i znamena
pitka od stopala do poslednjeg
pramena
i svićeš u plamenu
uz lomaču napojena
i budiš petlove da rosu gaze
prevrću otkose
brda preturaju
da poletiš van sebe
nada mnom
na mene
da bezglavo o nakovanj bijemo
damari da pucaju
vino da poteče
brzacima
šljivicima
proplancima
u visine
među ptice
nadlećeš me u venčanici od
behara
zavičaj mi u zenice seliš
da povilenim
dom da sagradim
bez kamena i maltera
kao u bajci
da svićemo
sa pticama da se nadmećemo
pesmu raznosimo
da ptice budu mi
a mi ptice
УСПАВАНКА Jедино тебе нема, а само ти постојиш, да могу да чујем како дишеш сада била би ми најлепша успаванка… Једино тебе сањам, осећам дамари твоји, одзвањају као ехо што ме у живот враћа… А, нема те, не знам ти ни боју очију, нити гласа, бат корака и осмех како ти стоји…..? Да ли ћеш … Настави са читањем “УСПАВАНКА -Миладиновић Сандра”
УСПАВАНКА
Jедино тебе нема, а само ти постојиш,
да могу да чујем како дишеш сада
била би ми најлепша успаванка…
Једино тебе сањам, осећам дамари твоји,
одзвањају као ехо што ме у живот враћа…
А, нема те,
не знам ти ни боју очију,
нити гласа, бат корака и осмех
како ти стоји…..?
Да ли ћеш сан остати, као мелем или казна,
или дан док минуте твог доласка бројим?
Једино тебе нема, а само ти постојиш,
да могу да заспим сигурна уз тебе
звезде би засијале јаче чини ми се…
Некада осетим покрет, као ветар дoдирне ме,
то твоја душа можда несвесно тражи своје….
А, нема ме,
не знаш ми ни боју очију,
нити гласа, бат корака и осмех
како ми стоји…?
Да ли ме и ти сањаш, или те таласи вуку,
топле руке и странице књига које и не бројиш?
Шта ли је истина?
© Миладиновић Сандра