www.poezija.rs

  Jutros ti sretoh oči (sa brojem Višim od šeststotinašezdeset) Ne mogah od tebe okrenuti pogled U njemu plovila si, u njemu budne su Bile strune tvojih gora Pogledaj me u oči, one te pitaju Dok spavaš i drijemaju zlî Umiješ li još makar snom dozvati Miris šume, sjećanje na zvijezde

Veče lančanih mirisa sveća u vodi Kad akordi mešaju Melanholiju S vinom Veče probuđenih inspiracija Asimetrija imaginacije I stvarnosti Pukotinom bez dna Puštamo u etar antologiju Nepročitanih priča Milimetar po milimetar Nek odraz kosmosa iz nutrine Bude u kosmosu nad nama Ne verujem U discipline Da se ljubav zaslužuje Da se može forsirati Nečije radosti … Настави са читањем “Pro bono publico”

Pesnikinjo Postoji li išta sjajnije i lepše Od Venere na istočnom nebu Kad umire noć da bi rodila dan Postoji Oko njegovo Neizrecivo duboko i sjajno Najistočnija tačka moga neba Koja rađa mene i stihove Oko njegove ljubavi U kom se rađam u više od žene U pesnikinju Ima li veće dubine Od dubine njegovog … Настави са читањем “OTISAK DUŠE NA PAPIRU – Nena Miljanović”

Distanca je samo neosnovana bojazan Od suočavanja dva izazivača prošlosti Prazan prostor haosa U prepunom dijapazonu mogućnosti Sviraj Čuću te Bulevarom uličnih svirača Akademaca prkosa Koji još nisu trgovali svojim darom Pa ćute  Zlatoprsti Daruju jedino što im je preostalo Pulsira veče periferijom naelektrisane ulice Lepeza zvuka besane trupe džezera Što nemaju sluha za samoobmane … Настави са читањем “Sviraj”

  Svaki put kad Liza otputuje iz oblačnog zida dnevne sobe izraste ljubičica, zamirišu boje karanfila

  Čitaš dlane Iščitavaš zenit Da sačuvaš svijetlu Točku mlaznjaka

Ne ostavljaj me Ne prepuštaj me meni samoj Lakoverna kao neiskusna devojčica I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost Ne verujem sebi u noćima kao ova Kad mesec srebro lije i toči I posrebri isprepletane breze i jablanove Učniće mi se da su ljubavnici i da se grle Drhtavi na lakom vetru Drhtava od … Настави са читањем “NA MILOST I NEMILOST – Nena Miljanović”