IZDAJA VESNE IZ NASELJA TRNSKO – Slobodan Jevremović

Ni sanjao nisam, ni mislio nisam, o izdaji tvojoj još onih vremena i postupkom takvim mene izmenila, promenila puteve moje buduće, uskratila saznanje neznane ljubavi, osudila mene da počnem lutanja, tugu mi snažnu još tada nanela, dušu mi pritisla kamenim bolima, a terete još nosim, i smetaju, bole, od onda ih nosim, od tad ne … Настави са читањем “IZDAJA VESNE IZ NASELJA TRNSKO – Slobodan Jevremović”

Ni sanjao nisam, ni mislio nisam,
o izdaji tvojoj još onih vremena
i postupkom takvim mene izmenila,
promenila puteve moje buduće,
uskratila saznanje neznane ljubavi,
osudila mene da počnem lutanja,
tugu mi snažnu još tada nanela,
dušu mi pritisla kamenim bolima,
a terete još nosim, i smetaju, bole,
od onda ih nosim, od tad ne razumem
razloge zašto, razlog zbog čega,
da ti napustiš sva naša voljenja,
obećanja naša, osećanja naša,
zakletve za večnost, onda, na Savi,
i ljubav mladu, i moju najveću,
do tada prvu, i najveću do tad.

Zakletve na večnost ostale tamo
na peronu voza punog odlaska,
i nikada više, bez ikakvog znanja,
ja ne znam o tebi, gde živiš sada,
prezime sada, gde voliš sada,
ništa od tada ja nikad ne znam.

Šezdesetih krajem, a slutio nisam
izdaju tvoju da odbaciš ljubav,
i naša nadanja i naše nežnosti,
mene k’o krpu bez ikakvih vesti
u vojsci ostaviš u stavu neznanja,
da ništa ne poznam i ništa ne saznam,
ni tebe da ne znam, nikada ne znam,
i nikad od tada više te ne znam,
nikad od tada ja nikad ne znam
ni tebe ni razlog takvog odlaska…

Izdaja tvoja, Vesna iz Trnskog,
onog naselja iz Novog Zagreba
još uvek boli, još uvek smeta,
još uvek pitam, još uvek ne znam,
ali ne sudim, ali ne mrzim,
iako ne znam, razloge ne znam…
Sudiće Gospod grehe sve naše,
danas il’ sutra, svejedno kad,
pitaće razlog, izreći kaznu,
a ja nemire, Vesna iz Trnskog,
probam da lečim, izbacim boli,
i teško to ide, al’ vrlo se trudim,
i lakše uz ljubav one iz grada,
daleke drage iz prošlosti moje,
daleke tad neznane ljubavi moje
a sada najveće i nikome date,
one iz grada tvoje mladosti,
gde ti je naselje, gde bila si tad.

Izdaja tvoja, ako me nadješ,
jer ja ne mogu, adresu ne znam,
u gradu tvome adrese ti nema,
prezime ne znam novo sad tvoje,
pa izdaja tvoja biće rešena,
rečena meni ili Gospodu,
a ja sam isti, adresu znaš,
il’ neko tebe možda i pozna,
Vesnu iz Zagreba, naselje Trnsko,
VMA sestru beogradskog bloka,
neka mi javi, neznanje nestane,
pa razlozi kažu istine stare
i umirim nemire od prve ljubavi…

Izdaja Vesne iz naselja Trnsko,
izdaja mene i velike ljubavi
i izdaja naših snova o sreći
i velika izdaja nas…

(Bgd, 10. Maj 2017)

A JA ONDA – Slobodan Jevremović

A ja onda kad nemam snage, kad nemam vidike, daljine one i onolike da skratim i vratim tebe ovamo, da ne budeš tamo, u kući svega ali bez mene, u sobi pogleda na tebe i mene; a ja onda život protekli, kako da vratim, prošlosti najdraže, tebe povratim, pa šetam i smetam, šapćem i ćutim, … Настави са читањем “A JA ONDA – Slobodan Jevremović”

A ja onda
kad nemam snage,
kad nemam vidike,
daljine one i onolike
da skratim i vratim
tebe ovamo, da ne budeš tamo,
u kući svega ali bez mene,
u sobi pogleda na tebe i mene;
a ja onda
život protekli, kako da vratim,
prošlosti najdraže, tebe povratim,
pa šetam i smetam,
šapćem i ćutim,
slušam i pevam,
i budan sanjam,
i budan spavam,
i jave čekam,
i čekam i čekam…

A ja onda
tvoje najlepše slike
još opet gledam,
i nikom te ja
i neću i ne dam,
a vozovi stižu,
a prevozi stižu,
a datumi idu,
a vremena idu,
a ja onda,
ljubavi moja,
čarobnice moja,
najmila moja,
a ja onda,
a ja…
(Bgd, 09.Maj 2017)

TUNEL – Nena Miljanović

odavno tačnije od prekjuče ili od prekosutra (od kad više ne stvaram pesme i sebe sa tobom u njima) ne čekam više ništa ionako sva moja bolja vremena su iza mene i neće doći propušteni vozovi ni ti s kojim je trebalo proputovati kroz ljubav do poslednje stanice i stranice ne misli da sam prestala … Настави са читањем “TUNEL – Nena Miljanović”

odavno
tačnije od prekjuče
ili od prekosutra
(od kad više ne stvaram pesme
i sebe sa tobom u njima)
ne čekam više ništa
ionako
sva moja bolja vremena su iza mene
i neće doći propušteni vozovi
ni ti
s kojim je trebalo proputovati kroz ljubav
do poslednje stanice
i stranice
ne misli da sam prestala da te volim
i da sam se umorila od čekanja
ne
vek bih još jedan mogla ovako
samo da je nadanja ičemu
ali
umorio se život od mene
i prežalio me je
i ja sam njega
u ovom tunelu stvarnosti
bez tračka svetlosti na kraju
i bez izlaza bar u poeziju
kojom putujem
putujem
od smrti unazad
tebi

NISAM TI BIO – Slobodan Jevremović

Nisam ti bio jastuk za spavanje, nisam ti bio milost za budjenje, nisam ti milovao snove života, ja nisam šaptao glasno te reči, ja nisam kupao te čiste lepote, ni okice tvoje, ni rukice tvoje, ni telo tvoje, najtvoje divote, ja spavao nisam ni voleo nisam, i tebe ni nisam usnama ljubio, ni tvoj sam … Настави са читањем “NISAM TI BIO – Slobodan Jevremović”

Nisam ti bio jastuk za spavanje,
nisam ti bio milost za budjenje,
nisam ti milovao snove života,
ja nisam šaptao glasno te reči,
ja nisam kupao te čiste lepote,
ni okice tvoje, ni rukice tvoje,
ni telo tvoje, najtvoje divote,
ja spavao nisam ni voleo nisam,
i tebe ni nisam usnama ljubio,
ni tvoj sam bio unutar nada
kod tvojih hodanja ka vrhu slobode,
kod tvojih nadanja i stalnih napora
da dodire pamtiš i večnost upoznaš,
sa mnom da vratiš dane mladosti,
kalendar listove prašnjave okreneš,
od davno i juče samo na danas,
za ljubav pa tako veliku saznaš,
i onda da snivaš i onda da spavaš…

Nisam ti bio, još nisam bio,
a kao da jesam.

(Bgd, 04.Maj 2017)

SAM – Slobodan Jevremović

Otišli snegovi, nestala zima, i proleće ide, uskoro leto, a život ovaj u čekanju prodje i više ne živim, ja samo volim, i volim sve više i želim sve više, a sam sam bez tebe, a sam sam bez nas. A srce te traži, greje samoću, ja skidam oblake tražeći sunce, kamen pomeram travu da … Настави са читањем “SAM – Slobodan Jevremović”

Otišli snegovi, nestala zima,
i proleće ide, uskoro leto,
a život ovaj u čekanju prodje
i više ne živim, ja samo volim,
i volim sve više i želim sve više,
a sam sam bez tebe, a sam sam bez nas.

A srce te traži, greje samoću,
ja skidam oblake tražeći sunce,
kamen pomeram travu da nadjem,
okvire menjam te sudbine stare,
ja život pomeram da nadjem lepotu,
ja sebe menjam u ljubav, divotu,
i tražim poljupce, nežnu mirnoću,
i osete tvoje još mene da menjaju
jer sam sam bez tebe, još sam bez tebe,
i još sam sam, eto,
još uvek sam…

(Bgd, 07.Maj 2017.)

MI ONDA NISMO – Slobodan Jevremović

(…Ja ne znam da li mi suze krenuše niz lice od radosti i sreće, ili od duge i preduge moje i samo moje i uvijek moje šutnje, i pitanja mi pamet razdiru, i vrijeme mi kroz prste prolazi, i tuga i sreća se isprepliću u mojim razmišljanjima… Pitam samu sebe, jesam li to ja…) Odavno … Настави са читањем “MI ONDA NISMO – Slobodan Jevremović”

(…Ja ne znam da li mi suze krenuše niz lice
od radosti i sreće, ili od duge i preduge
moje i samo moje i uvijek moje šutnje,
i pitanja mi pamet razdiru,
i vrijeme mi kroz prste prolazi,
i tuga i sreća se isprepliću
u mojim razmišljanjima…
Pitam samu sebe, jesam li to ja…)

Odavno postoje sećanja naša
i radosti i smejanja, i boli i lutanja,
i prijateljstva u svemu iskrena,
posebna, razumna, i razuzdana,
i poverenja najviše nama deljena,
i ćutanja, duge godine stalnog neznanja,
i lutanja, poznanstva, putovanja moja,
pa odlasci, putevi i vraćanja tvoja,
često neznana, nenajavljena,
a pravci drugačiji, putevi suprotni,
a sećanja uvek,
a nade uvek,
naše.

Vremenima ovih, prošlih, dalekih,
ja samo jednom probao jesam,
ja samo jednom pokuš’o jesam
tebe, moga najvećeg prijatelja,
kada si bila i uvek si bila,
i tad samo jednom, bez zaborava,
u hodniku onom koji se pamti,
pitat za jedan potreban samo
i poljubac hteo od srca ja dati
tebi,
ja, ostavljen bez Vesne, bez i razloga,
ja, nasmejan s tobom i tugom u srcu,
ja, tebi, najvećem najdražem prijatelju,
ja, samo od jednog tog pokušaja…

Mi onda nismo
zajedno pošli jednakim putem,
promenili sasvim naše živote,
oprosti onda što uvek žalim,
obeć’o jesam, al’ ipak žalim,
oprosti onda što ne znam da vratim
onaj trenutak, onaj moj pokušaj,
kada si NE tad rekla meni,
i ja odust’o i ništa dalje,
sem prijateljstva, najvećeg, daljeg,
i kao tad juče i kao tad sutra…

Mi onda nismo
a sada jesmo
i vremena ima,
i ljubavi ima,
ogromne ima, skupljene ima,
za danas i sutra, za noći i jutra,
i ovde i tamo
i za nas samo.

Mi onda nismo
i zbog tog patim,
oprosti što nismo,
al’ vreme da vratim
ne mogu, pa zatim,
sada i uvek
ja jesam tvoj.

(Bgd, 05.Maj 2017)

ВЕЧЕ ЕМОТИВНЕ ПОЕЗИЈЕ И ДИВНЕ МУЗИКЕ

У свечаној сали народне библиотеке “Симеон Пишчевић” у Шиду, 21. априла одржана је промоција Збирке песама ДАХ УЗОРАНЕ ЗЕМЉЕ, аутора Слободана Цвитковића, песника из Шида. Сала библиотеке била је мала да прими све љубитеље лепе писане речи. Аутор ове књиге је своја размишљања и осећања сврстао у сто двадесет осам песама са различитим мотивима. У … Настави са читањем “ВЕЧЕ ЕМОТИВНЕ ПОЕЗИЈЕ И ДИВНЕ МУЗИКЕ”

У свечаној сали народне библиотеке “Симеон Пишчевић” у Шиду, 21. априла одржана је промоција Збирке песама ДАХ УЗОРАНЕ ЗЕМЉЕ, аутора Слободана Цвитковића, песника из Шида. Сала библиотеке била је мала да прими све љубитеље лепе писане речи. Аутор ове књиге је своја размишљања и осећања сврстао у сто двадесет осам песама са различитим мотивима. У збирци су заступљене песме о природи, љубави, слободи, родном крају, прошлости, селу и сеоским обичајима, породичним свечаностима, лепоти и пролазности живота, вери, успоменама, свом животу који је проводио и проводи без слуха, и другим темама. Аутор збирке пружа читаоцима могућност да поред лепе писане речи може да размишља о одређеним животним проблемима са којима се сусреће у животу. Читајући песме неко ће се сетити своје прошлости, ђачких дана, прве љубави, лепих пејзаша, неостварених жеља и разочарања, свога завичаја, историјске прошлости нашег народа. Аутор се и у тренуцима туге и разочарања као и у тренуцима лепих осећања враћа Срему, своме завичају и родном селу Батровцима а који се не могу раставити од реке Босута. О књизи су говорили професор Душан Лукић, лектор и коректор књиге, који у својој рецензији наводи да песник, иако нарушеног здравља, показује неисцрпну енергију, вољу и инспирацију. Председник књижевног клуба “ШИД”, који делује у оквиру Удружења песника – поезија СРБ са седиштем у Крушевцу, песник Дарко Колар упознао је присутне са биографијом и стваралаштвом песника Слободана Цвитковића. Да промоција протекне у лепој и пријатној атмосфери потрудили су се чланови књижевног клуба, и то. Весна Петровић која је беспрекорно организовала и водила цео програм, затим млада Дуња Колар која је изнела сажете утиске о аутору Збирка, и Снежана Михајловић која је прочитала своје стихове посвећен аутору и његовој супрузи. Да програм буде на завидном нивоу помогли су ученици и наставници основне школе “Бранко Радичевић” који су присутнима прочитали неке од песама из збирке. Да вече прође у лепом и веселом расположењу побринула се Бојана Вуцоња из Моровића, која је прелепим свирањем на гитари, и својим фантастичним гласом допринела да се приустни са носталгијом сете младости, прухајалог времена, среће и радости. Све у свему Шидска публика је имала прилику да чује доста емотивних стихова и да ужива у акордима прелепе музике.

Video:Dr.Dele Gakovo
Fotografije preuzete sa:Narodna Biblioteka”Simeon Piščevi攊id

NE DIRAJ ANDJELA – Slobodan Jevremović

Ona je divna i lepa i dobra i nikada nije ni znala istinu da pravi andjeo ona jeste i dobra duša prava andjela, to nije znala nit osećala, već pomagala svima kome je mogla. A ti si zlotvore andjela napao samo zbog tvojih nečasnih namera i krila joj slomio i dušu povredio i telo joj … Настави са читањем “NE DIRAJ ANDJELA – Slobodan Jevremović”

Ona je divna i lepa i dobra
i nikada nije ni znala istinu
da pravi andjeo ona jeste
i dobra duša prava andjela,
to nije znala nit osećala,
već pomagala svima kome je mogla.

A ti si zlotvore andjela napao
samo zbog tvojih nečasnih namera
i krila joj slomio i dušu povredio
i telo joj uzeo za sebe samo,
od nje nemoćne, dobre al’ tužne,
za sebe, zlotvore, ti, samo za sebe.

A ona mila i ljupka i dobra,
kako je mogla da se odbrani,
kad si ti jači i mnogo snažniji
od nje dobre al’ previše krhke,
od nje, andjela krila povredjenih,
dušu si zgazio više no telo,
tragove ostavio u srcu njenom,
saznanje joj dao da nema dragih
da čuju pozive tuge svih ugroženih.

I prošlo je vreme, ona je bolje,
krila su dobro, al’ tragovi na duši…
I opet je andjeo i opet pomaže,
i opet leti i sve dobro deli,
i ona ne želi zlo ni tebi,
al’ ima ona onog ko brani
sve ugrožene duše na svetu,
i On sve vidi i On sve vrati,
i tebe će stići kazna za bedu!

A ti, moj divni andjele lepi,
zaboravi one težine na duši,
zaboravi bolne tragove na duši,
i neka te sreća još više prati,
i dobro dobrim nek ti se vrati,
ja zaista želim to i tebi!

A onom, i drugima, ja poručujem,
zlo ne, ne čini, uvek se vrati!

(Bgd, 29. Mart 2017)

JA NIKAD TI NISAM REKAO ZBOGOM – Slobodan Jevremović

“Podješ li kad, ponesi sve i život moj” Teški se oblaci nadvili gradom, kiša se sprema, vetar je jak, ja daha nemam i znanja nemam, ja ništa ne znam ni gde si ni šta si, a veze nema, nigde da saznam šta se dogadja toliko vreme sada pre kiše, sada dok dišem i strepim i … Настави са читањем “JA NIKAD TI NISAM REKAO ZBOGOM – Slobodan Jevremović”

“Podješ li kad,
ponesi sve
i život moj”

Teški se oblaci nadvili gradom,
kiša se sprema, vetar je jak,
ja daha nemam i znanja nemam,
ja ništa ne znam ni gde si ni šta si,
a veze nema, nigde da saznam
šta se dogadja toliko vreme
sada pre kiše, sada dok dišem
i strepim i čekam na tebe ja.
Daleka moja, mislim i strepim
za tebe veoma brinem sad ja.

I prodje kiša, oblaka nema,
sunce te donelo nazad ka meni,
veza je došla i sve sada radi,
i puno smo rekli o meni i tebi,
objasnili težine i sva nesaznanja,
obećali da to od juče nije ni bilo,
da ono o kiši samo se snilo,
da bolje će biti, uvek će biti,
da još malo čekam na tebe ja.

Sad brišem težine sa svoga lica
i vraćam radost u svoje biće
i jutros sunčani dan već sviće
i vraća ljubav daleku za nas.

A tebi sad kažem i uvek ću reći,
ni juče ni sada, ni danas ni sutra,
ja nikad ti nisam rekao zbogom
ni mislio jesam, ni rekao jesam,
i nikad od mene nećeš ni čuti
da ljubav mi nisi, da život mi nisi,
ni zbogom da kažem,
tebi da kažem,
nikada ja.

Nikada tebi, ljubavi moja,
neću ja zbogom,
niti otići,
nikada ja.

(Bgd, 02.Maj 2017)

Maestro

Siđi sa moje bine U tvom se oku razbijaju iluzije Sa druge strane ogledala   Brižljivo negovane poluistine Emulzije sokova koje sam mešala A nisu se mogle sjediniti   U tvojoj zenici Veštačko drveće sintetičkom vetru se klanja Listam lišćem jarkih boja Bojim se bojama nežnosti Koja miluje precvetali trn ne znanja   Dajem joj … Настави са читањем “Maestro”

Siđi sa moje bine

U tvom se oku razbijaju iluzije
Sa druge strane ogledala
 
Brižljivo negovane poluistine
Emulzije sokova koje sam mešala
A nisu se mogle sjediniti
 
U tvojoj zenici
Veštačko drveće sintetičkom vetru se klanja
Listam lišćem jarkih boja
Bojim se bojama nežnosti
Koja miluje precvetali trn ne znanja
 
Dajem joj pravo da osuđuje
 
Grubosti
Da stameno drži gromade ledene
Nepomično preko slabosti
A ti ih topiš pod trepavicom
U komade
 
Za tvoje uloge
Biram nasumično one koje me ne mogu voleti
Koji mogu odoleti
 
Zajedno smo u tome
Zar ne
 
Bežimo požarnim stepenicama
Od gorućih savršenstva
Koje smo izmaštali
 
Oplakujemo daljine koje smo prešli
Tačke na kojimo smo iscrpljeni zastali
Očajavamo u spoznaji da smo sve naučili
Što su nas drugi naučili
A da smo zaboravili
Ono što smo oduvek znali
 
 
Opravdavamo sveštenstva
Zbog poreza na veru verujućih
Zavaravamo pesnika
Da diže bunu nepravde perom
Obmanjujemo naučnika da je veći kreator
Od prirode
Političara da zanemaruje sredstva
Kojima dolazi do cilja
Bogatog
Da je na tasovima jednak džeparac
Kojim zavarava narode
Od onog u kome uživa
 
Siđi sa ove bine
Ovo je moja farsa
Po tvome merilu mi smo uhode
Koje se plaše
Da krenu sebi u pohode
Pripijeni za svoje strahove
Kao za slamke spasa
 
Maestro
Iste smo škole izučili
Ništa to neće biti naše
Kao što nikada bilo nije
 
U korenu svakog nastojanja je potreba da budemo voljeni
A suština svakog puta da naučimo da pružimo ljubav
I da je budemo vredni