SONATINA ZA SESTRU – Nena Miljanović

  Za tvoj spokojan san Bez buđenja Pevam ti muzičku uspavanku cvrčka Adagio green Oslušni iz plavih visina Ovaj glas mene iz guste trave Pod kojom spava tvoja prazna školjka Bez bisera života Čuj samo ove nežne tonove Na stihove sonatine za sestru Pisane po notama lakih zajedničkih sećanja Bez velikih reči i tužnih podsećanja … Настави са читањем “SONATINA ZA SESTRU – Nena Miljanović”

 

Za tvoj spokojan san
Bez buđenja
Pevam ti muzičku uspavanku cvrčka
Adagio green
Oslušni iz plavih visina
Ovaj glas mene iz guste trave
Pod kojom spava tvoja prazna školjka
Bez bisera života

Čuj samo ove nežne tonove
Na stihove sonatine za sestru
Pisane po notama lakih zajedničkih sećanja
Bez velikih reči i tužnih podsećanja
Na lica i imena iz vremena tvoje budnosti
I bez ičeg plačnog što ti ne bi dalo mirno spavati
Pesmom
Uspavljujem svoj bol
Bez ijednog glasnog uzdaha
Koji bi te rastužio

Za tebe i sebe sam sonatu
I naslovila sam nas “Beskrajno”
Kao nebo bez kraja nad našom ravnicom
I kao mlaka i dobra zemlja detinjstva
Pod našim davnašnjim bosim stopalima
O tome pevam bez plača
Hrabrija od same sebe kad kažem
Spavaj mi mirno biserna moja dobro sam
I ne boj se i ne brini za mene rođena
Tu sam
Tiša od disanja
Pesmu sam ti
Tišu od mog jedva čujnog sestrinskog srca
Sitnijeg i slabijeg od cvrčkovog
I većeg i jačeg od tvoje smrti

 

ЉУБАВ И ВИНО – десети пут

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна 14. фебруара 2018. године у 18:00 сати у Белој сали КЦК одржаће се поетско-музички програм ЉУБАВ И ВИНО. Програм организују и реализују Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац и галеријом Вино Жупе из … Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – десети пут”

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна 14. фебруара 2018. године у 18:00 сати у Белој сали КЦК одржаће се поетско-музички програм ЉУБАВ И ВИНО. Програм организују и реализују Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац и галеријом Вино Жупе из Александровца. Улаз је бесплатан, дођите…

ПРОЧИТАЈТЕ ОДЛУКЕ ЖИРИЈА

COVEK – Rade Mijatovic

Nekada davno u pravremena niz polja rodnih nebeskih njiva prosu se jedna saka semena i posta covek dusa ziva Primi milost ocinskoga krila i bisere mnoge sa zvezdanog puta ali neka gresna omami ga sila maglom iskusenja do veka da luta Pa kako silan na zemlju stade u liku svome prepozna boga sva blaga sveta … Настави са читањем “COVEK – Rade Mijatovic”

Nekada davno u pravremena
niz polja rodnih nebeskih njiva
prosu se jedna saka semena
i posta covek dusa ziva

Primi milost ocinskoga krila
i bisere mnoge sa zvezdanog puta
ali neka gresna omami ga sila
maglom iskusenja do veka da luta

Pa kako silan na zemlju stade
u liku svome prepozna boga
sva blaga sveta sam sebi dade
ne stresa greha sa runa svoga

Svoje varvarske pravde objavi
istini bolnoj jezika smudi
pa kaza sila da se slavi
a nemoc gazi dokle je ljudi

Covece silni od gorke pene
gordi su tvoji plameni svici
sila je tvoja strah od sene
kaplja jedna u izmaglici

Pred sobom samim znas li ko si
i ko je od vas onaj pravi
prozirni mehur kog treptaj nosi
pa se u trenu bunovno javi

Iz svoga ada kao da cujes
tu si jer nekog za kratko nema
a vec je vreme da putujes
senka te vuce okrvavljena

Ropces i vapis sta se to zbiva
kad ti si gospod a bog je varka
i ne priznajes da te prekriva
poslednja strana tvoga sumraka

Moj deda-Vlada Ilić

Moj deda po ocu Veselin zvani Vesa,nije patio od nikakvoga stresa.Kreirao je život kako njemu godi,takvog majka više nemože da rodi.Jurio je je žene i one su njega,sve dok Vesi nije bilo dosta svega.Super-filtera i litar Vinjaka,moralo je biti od jutra do mraka.Hladovina teška ali dobar čovek,svako od nas unuka voleće ga dovek.Sinovi ga nisu … Настави са читањем “Moj deda-Vlada Ilić”

Moj deda po ocu Veselin zvani Vesa,nije patio od nikakvoga stresa.Kreirao je život kako njemu godi,takvog majka više nemože da rodi.Jurio je je žene i one su njega,sve dok Vesi nije bilo dosta svega.Super-filtera i litar Vinjaka,moralo je biti od jutra do mraka.Hladovina teška ali dobar čovek,svako od nas unuka voleće ga dovek.Sinovi ga nisu voleli zbog toga,ali mi smo Vesu voleli ko Boga.Nikakva im pomoć kažu nije bio,kad su odrastali on se od njih krio.Kad sakupi unuke odmah zbija šale,roditelji vaši to su sve budale.Misle oni deco da previše vrede,ali ja sam njih izvuko iz bede.Naravno od istine tu procenta nema,al’ slušamo Vesu sve dok ne zadrema.Ponekad me put nanese do tog sela,vidim staru kuću,oronula,bela.Nema moga dede da se samnom smeje,nema više starca da mi srce greje

OPROSTI – Slobodan Jevremović

Oprosti što nisam gledao listove kalendara kako prebrzo piju godine protekle i lome dobrote koje znali nismo, udaljeni sasvim od nas što mi smo, prelepi, predobri, ali razdvoj’ni neznano, pa onda me od ove blizine daljina zaposele misli i draga sećanja… I onda pišem, i zato pišem, za tebe dišem i za tebe znam. Oprosti … Настави са читањем “OPROSTI – Slobodan Jevremović”

Oprosti
što nisam gledao listove kalendara
kako prebrzo piju godine protekle
i lome dobrote koje znali nismo,
udaljeni sasvim od nas što mi smo,
prelepi, predobri, ali razdvoj’ni neznano,
pa onda me od ove blizine daljina
zaposele misli i draga sećanja…
I onda pišem, i zato pišem,
za tebe dišem i za tebe znam.

Oprosti
što sunce ne videh od svetlosti jake,
unutar kruga novih života,
što tebe ne saznah kompletne lepote
pa onda tek sada si postala jasna,
najdivna moja blizino daljina.

Oprosti
što nadalje šetam stazama našim
i opet gledam gledanu sreću,
što mislim o tebi i drugo neću,
što sunca još tražim pod teretom vetra,
da saznam opet ono što znam.

(Bgd, 07.feb.2018)

IRMA – Dejan Ivanović

    Ne postojiš IRMA … Mislio sam da kao jedina, skrivena nedostajuća reč, tavoriš u gluvim kraškim bespućima; Gde zima grubim dahom otima, sjaj u očima čednim bićima. Hemija zvučnih poljubaca, bez sramnih ograničenja, utiskuje vatrom između lopatica, žigove otrovnih zlatnih trozubaca. Stazom puste večnosti prizivane u noćima, načelom udaljenosti od suštine; Otkrivaš naličja … Настави са читањем “IRMA – Dejan Ivanović”

 

 

Ne postojiš IRMA …

Mislio sam da kao jedina,
skrivena nedostajuća reč,
tavoriš u gluvim kraškim bespućima;
Gde zima grubim dahom otima,
sjaj u očima čednim bićima.

Hemija zvučnih poljubaca,
bez sramnih ograničenja,
utiskuje vatrom između lopatica,
žigove otrovnih zlatnih trozubaca.

Stazom puste večnosti prizivane u noćima,
načelom udaljenosti od suštine;
Otkrivaš naličja tvojih moćnih tajni
sugestivnim znacima;
Dalekim, sitnim, nečujnim koracima …

 

PROLECNA NOC – Rade Mijatovic

Nemoj san ove noci drugom da te odnese nekom sklopi oci i nizi reci u djerdan sto ti dolaze rekom Pusti ih neka te preplave celu nek ti niz lice liju i grudi s njima se moji prsti splicu neka te nocas niko ne budi Samo nek sume necujno vali i krila nasa jer sve … Настави са читањем “PROLECNA NOC – Rade Mijatovic”

Nemoj san ove noci
drugom da te odnese nekom
sklopi oci i nizi reci
u djerdan sto ti dolaze rekom

Pusti ih neka te preplave celu
nek ti niz lice liju i grudi
s njima se moji prsti splicu
neka te nocas niko ne budi

Samo nek sume necujno vali
i krila nasa jer sve ce proci
eh kad bi barem do veka bilo
pijanstvo ove prolecne noci

I ja ti evo ponovo dodjoh
da jedno drugom zaveta damo
nasa je ljubav beskrajno cista
jer mi se samo iz snova znamo

Divnih li polja bistrog li zdenca
da zednu dusu napojim strasno
iz srca moga potece reka
i cujem huku njezinu jasno

O kakva meni dopade sreca
privih na grudi darove sneba
uz sve blazenstvo nesto me lednu
toliko blago nositi treba

A ja sam sanjar doveka pust
sve ovo u snu zbiva se samo
to mene nocas pohodi sreca
jer mi se samo iz snova znamo

BOLERO ZA REM FAZU SNA – Nena Miljanović

Kao lajtmotiv Ravelovog Bolera U intervalima largo-vivače Provlači se i povlači zabranjena misao Kao trak magle kroz ključaonicu Iz svesti jave u podsvest sna Tren pred fazu REM Jedva uhvatljiva Kao tonovi sa ivice čujnosti Daje odgovore na pitanja koja se ne postavljaju (Opasnija od smrti po smrtnike) Da san ne iskrivi slike u neprepoznatljive … Настави са читањем “BOLERO ZA REM FAZU SNA – Nena Miljanović”

Kao lajtmotiv Ravelovog Bolera
U intervalima largo-vivače
Provlači se i povlači zabranjena misao
Kao trak magle kroz ključaonicu
Iz svesti jave u podsvest sna
Tren pred fazu REM
Jedva uhvatljiva
Kao tonovi sa ivice čujnosti
Daje odgovore na pitanja koja se ne postavljaju
(Opasnija od smrti po smrtnike)
Da san ne iskrivi slike u neprepoznatljive
I buđenje ih izbriše kao nepodnošljive
O veličanstvenoj i strašnoj volji (ne)milosrdnog Boga
I konačnosti života i ljubavi
I beskonačnosti smrti i tuge za izgubljenim

I samo stih se provuče iz sna u dan
Kroz vrata onostranog zatvorena za sve
Osim za ljubavlju žigosane pesnike
Uklete da traju kao san o sebi
U intervalima živeti i izmišljati život
Od pesme do pesme
Između žudnje za životom i ljubavlju (i njenim bolom)
I čežnje za smrću
Koja će taj bol obesmrtiti

&

Sanjah te noćas ponovo
I ponovo me bolelo sve što te je prošlo
Ili je san sanjao mene
Svejedno
Između vere i u sumnje u sanjano (kao u Boga)
Pesma je o Boleru
I bol je
Kao da si mi ljubav
I kao da ti nisam

Весни за 5 минута – Ненад Стојадиновић

Весни за 5 минута Док ти ветар косу мрси У очима пламти сјај… А усне ти нежно трепте Мени дрхти рука моја Мени клеца срце тад И тад не знам где ћу, куд ћу И тад не знам да л’ сам сам © Ненад Стојадиновић

Весни за 5 минута

Док ти ветар косу мрси
У очима пламти сјај…
А усне ти нежно трепте
Мени дрхти рука моја
Мени клеца срце тад
И тад не знам где ћу, куд ћу
И тад не знам да л’ сам сам

© Ненад Стојадиновић

Žena-Vlada Ilić

Moj stub kuće,moja savest neokaljana.Moja podrška i moj mir.Sve moje strepnje i nadanja,ona što trpi svaki moj hir.Majka moga zlata.Da je nemam,pravio bih je od blata.Uvek ispravlja sve moje greške.Sama donosi odluke teške.Predamnom nežna,pred drugima ko od kamena.Uvek čvrsta i stamena.Imo sam sreće Bog mi je dao,da nje nema ja bih propao

Moj stub kuće,moja savest neokaljana.Moja podrška i moj mir.Sve moje strepnje i nadanja,ona što trpi svaki moj hir.Majka moga zlata.Da je nemam,pravio bih je od blata.Uvek ispravlja sve moje greške.Sama donosi odluke teške.Predamnom nežna,pred drugima ko od kamena.Uvek čvrsta i stamena.Imo sam sreće Bog mi je dao,da nje nema ja bih propao