ОВУ И ОВУ ПЕСМУ ПИСАЋУ ТЕБИ И ову песму писаћу теби, У зимској ноћи бар један стих, Па ако ми зора испије душу , Читај песму моју, не слушај њих. Не веруј ништа устима лажним, Што вешто маску у јутро ставе, А рањеним душама, као некад бабе, Баце неки угљен и сливају страве. Подигни главу … Настави са читањем “И ОВУ ПЕСМУ ПИСАЋУ ТЕБИ – Драгојло Јовић”
ОВУ И ОВУ ПЕСМУ ПИСАЋУ ТЕБИ
И ову песму писаћу теби,
У зимској ноћи бар један стих,
Па ако ми зора испије душу ,
Читај песму моју, не слушај њих.
Не веруј ништа устима лажним,
Што вешто маску у јутро ставе,
А рањеним душама, као некад бабе,
Баце неки угљен и сливају страве.
Подигни главу и гордо крочи,
Нек свако види да твоје очи,
И даље сијају Божанственим сјајем,
Весели се и радуј,ја и даље лајем.
И онда кад мене не буде више,
Неки ће чудак да пише стих,
Болом и гласом нечујног роба,
Као зла коб плашиће њих.
А ако тај ледени стих,
Не буде смео нико да чита,
Наћи ће се нека глава луда,
Која би да зна, ил да тихо пита.
Човека таквог препознаћеш лако,
Очи му сјаје а уста сува,
Од њега ћеш чути само правде глас,
Он тихо прича за времена глува.
Подари му осмех и охрабри биће,
Што грехове туђе откупљује стихом,
И поруку новом нараштају даје,
Шта се чуват мора, а шта се продаје.
Право потомака од вајкада стоји,
Да му преци најбољу, њиву остављају,
Па кад колач сече да Богу захвали,
Што на земљи предака своју славу слави.
И једина моја, још нешто те молим,
Да стихове ове не кријеш у тами,
Отворених очију писала их душа,
Не мислећи да л ће ико да их слуша.
Па нек реч је вечна, нек је свет разуме,
Природа човеку зато памет дала,
Опет кроз ноћ ову завијају Вуци,
Сабрат ће се они, у добром и на муци.
Слике на Фејсбуку У оквиру ФЕДРАРА 2018. у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару, одржана је 12.05.2018. године традиционална песничка манифестација СУПЕС (Сусрети песника). Манифестацију су ове године организовали и реализовали: КУД Вук Караџић из Треботина Жабара и М. Врбнице, Културни центар Крушевац и Удружење песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм су осмислили … Настави са читањем “SUPES 2018 – PoezijaSRB”
Слике на Фејсбуку У оквиру ФЕДРАРА 2018. у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару, одржана је 12.05.2018. године традиционална песничка манифестација СУПЕС (Сусрети песника). Манифестацију су ове године организовали и реализовали: КУД Вук Караџић из Треботина Жабара и М. Врбнице, Културни центар Крушевац и Удружење песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, а за музички тренутак постарали су се Мирослав Мића Живановић, Јована Обрадовић, Николина Ђокић и Илија Обрадовић. У самом програму учествовали су: Љубодраг Обрадовић, Момир Драгићевић, Снежана Драгићевић, Др Велибор Лазаревић, Латинка Ђорђевић, Драган Тодосијевић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Саша Милетић, Драган Тодосијевић, Миљко Бркић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Боривоје Видојковић, Мирослава Смиљанић, Михајло Ћирковић, Томислав Симић, Гвозден Ђолић, Анта Џамић, Драган Ћирковић, Борислав Чолић, Слободан Стојановић, Чедомир Милосављевић,Братислав Спасојевић, Горан Минић, Градимир Карајовић, Слађана Бундало, Живојин Манојловић, Братислав Костадинов, Немања Петронијевић и Ненад Ђекић… Присутне госте поздравили су у име организатора и домаћина: Чолић Борислав – Куд Вук Караџић, Слободан Стојановић – домаћин, Љубодраг Обрадовић – ПоезијаСРБ, Чедомир Милосављевић – КЦК и Момир Драгићевић – градски већник за културу.
На манифестацији су уручене награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ:
НАГРАДА ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ – Аријани Хинић за књигу 2017 године у области поезије за књигу МостАријана, а награду су уручили Љубодраг Обрадовић (диплому и пет књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) и Ратко Тодосијевић (своју слику) и
ГОДИШЊА НАГРАДА – Љубодрагу Обрадовићу, председнику Удружења песника Србије који се у току 2017. године изузетно ангажовао у раду и промоцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Уз све те бројне програме, промовисао је и своју књигу “УКРИТИТИ ЕТАР”, за коју је др Велибор Лазаревић рекао: “Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време. Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.” Награду (ручни сат и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ) је уручила Латинка Ђорђевић – члан УО Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и председник Литерарног клуба “десанка Максимовић” из Цириха.
У истом простору Етно куће Слободана Стојановића одржана је и дводневна ликовна колонија ФЕДРАРО 2018 на којој је настало 8. слика. На ликовној колонији су сликали: Ратко Тодосијевић – селектор колоније, Живорад Милановић – Маки – уметнички руководилац, Драгутин Атанасковић, Мирко Стојадиновић, Зоран Димитријевић Мачак, Дијана Обрадовић, Мирослава Петронијевић, и Јелена Башић. После програма учесници ликовне колоније и СУПЕС-а 2018 уживали су у чувеном пасуљу из грнета који је припремио Миљко Бркић.
U antikvarnici pamćenja Gde se čuvaju stvari iz boljih dana Čuvam sitne pojedinosti te ljubavi Krupno je već zbrisalo vreme Koje je odbrojalo što je imalo za nas I stoji zaustavljeno u mojim starim pesmama I sve što sad pišem Samo je prepričavanje i ponavljanje tebe Počistiti to treba I napravi mesto za novo … Настави са читањем “MARGINE – Nena Miljanović”
Laku noć društvo tonem u san odavno je noć zamenila dan. Odlazim u postelju jer ja samo znam jedna žena svake noći dođe mi u san. Dođe mi pred zoru kada dan zarudi a sunce me svojim zrakom bezobrazno budi. Ne budi me zoro ja ne želim dan sve što želim to je samo da … Настави са читањем “LAKU NOĆ – Milovan Petrović (pesma za komponovanje-pevanje)”
Laku noć društvo
tonem u san
odavno je noć
zamenila dan.
Odlazim u postelju
jer ja samo znam
jedna žena svake noći
dođe mi u san.
Dođe mi pred zoru
kada dan zarudi
a sunce me svojim zrakom
bezobrazno budi.
Ne budi me zoro
ja ne želim dan
sve što želim to je samo
da potraje san.
Prespavaću jutro
prespavaću dan
prespavaću jer ne želim
da prekidam san.
Milovan Petrović
Zainteresovani za otkup autorskih prava, mogu me kontaktirati na; milovpetrović@gmail.com
Ne budite me, nemojte neka, barem jos malo saceka dan. Neka se smire gora i reka, ona mi nocas dodje u san. U kosu joj se zudnje uplele tanane srcu diraju strune, kako trepere daljine bele likova njenih azurnih pune; Sve sto sam snevo ,tajno se nado i sto je ljubav stvoriti znala, od svetog … Настави са читањем “ZA LJLJANU – Rade Mijatovic”
Ne budite me, nemojte neka,
barem jos malo saceka dan.
Neka se smire gora i reka,
ona mi nocas dodje u san.
U kosu joj se zudnje uplele
tanane srcu diraju strune,
kako trepere daljine bele
likova njenih azurnih pune;
Sve sto sam snevo ,tajno se nado
i sto je ljubav stvoriti znala,
od svetog duha i vecnog tvara,
sve te divote njojzi je dala.
O slatka roso vecite tajne,
vrelo zivota u meni jeca.
Od rasplamsale lepote kajne
dusa mi gori nemocno kleca;
Da li je ikad iko do mene
zemaljski takav video raj.
Il su me zene sludile njene
jos jedan sanak boze mi daj.
Jos jednom samo sni nek mi vrate,
cudesnu vecnost trenutka toga…
U grlu nek mi se slavuji sjate
da spevam odu zivota svoga.
Pa ako mora muk nek me budi,
ne moze uzdah u grudi stati,
hej snovi moji slikari ludi
duga se ne da naslikati…
o bolu treba tek posle bola kad svi njegovi mučitelji pođu na počinak ( svi koraci i odjeci tebe iz vremenske zone ljubavi) umorni od ujeda kad klonu i pospe i slegnu se misli i stalože strasti tek tada jer ne može oko zamućeno suzom videti stvarnost ne bez pogleda u ogledalo racia pred čijom … Настави са читањем “ZONA SUMRAKA -Nena Miljanović”
o bolu treba tek posle bola
kad svi njegovi mučitelji pođu na počinak
( svi koraci i odjeci tebe iz vremenske zone ljubavi)
umorni od ujeda kad klonu i pospe
i slegnu se misli i stalože strasti
tek tada
jer
ne može oko zamućeno suzom videti stvarnost
ne bez pogleda u ogledalo racia pred čijom oštrinom
preuveličan bol i prevelike reči se postiđeni povlače
posramljeni ljubavlju
padaju
na dno mene bez ičega (bez tebe)
čak i bez tog ogledala
(krišom od sebe trezvene sam ga razbila
o čelo svog poslednjeg budnog i ludog dželata
o svoje ljubavlju iznačinjano i stihovima iskrpljeno srce)
sve to stoji
to o nepisanju poezije u afektu (pogotovo poslo sloma)
da se izbegne emotivnost jer vuče u patetiku (i lošu poeziju)
(u vreme brzih veza i kratkih sparivanja
patetika je sve što liči na ljubav i patnju što je nema)
ali ja ne umem ni razumno da volim ni dozirano da pišem
Meni je do borove iglice na Kopaoniku Do ruke u ruci kraj vatre u kaminu dok nas zvuci s gitare golicaju po tabanima. Meni je da gledam tvoje lice dok puštaš muziku, spuštaš krov i pokrećeš lavinu toplih snegova u prstima. Meni je da se osećam bezbedno sa tobom svuda. Sa povezom na očima dok … Настави са читањем “To mi je.-Mila Jašović”
Svi misle, lepše je bilo pre; Sad vidim, bilo je drugačije; Govorimo, kako prolazi sve, kad izgubimo drage ljude , bližnje, prijatelje … Tačno je, prolazi sve. Bila su neka vremena, nesređena ali ushićena ; Bar je u nama živela i rasla istinita, bitna i iskrena nada duboka, bistra, plemenita; U poređenju sa ovim sada … Настави са читањем “Lepša vremena – Dejan Ivanović”
Svi misle,
lepše je bilo pre;
Sad vidim,
bilo je drugačije;
Govorimo, kako prolazi sve,
kad izgubimo drage ljude ,
bližnje, prijatelje …
Tačno je,
prolazi sve.
Bila su neka vremena,
nesređena ali ushićena ;
Bar je u nama živela i rasla istinita,
bitna i iskrena nada
duboka, bistra, plemenita;
U poređenju sa ovim sada …
Događajima kažu
nije uzrok vreme ;
Igrom slučaja sve,
zbiva se pa nestaje…
Na dnu mirnih, tamnih
gustih ponornica i ambisa,
prošlost, pustoš i breme
ne menja ništa, prazno vreme !
КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА И кад зора бела сване, Косовске ме боле ране, Несаница не мирује, Душу Српску стално трује. А кад душа напуни се, Са чемерним јадом својим, Ја пред песмом тужан стојим, Сузе капљу, њих не бројим. Те сузе су сад црвене, Јер из ока крв ми тече, Џаба зора, џаба јутро, Још … Настави са читањем “КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА – Драгојло Јовић”
КОСОВО ЈЕ РАНА ЉУТА
И кад зора бела сване,
Косовске ме боле ране,
Несаница не мирује,
Душу Српску стално трује.
А кад душа напуни се,
Са чемерним јадом својим,
Ја пред песмом тужан стојим,
Сузе капљу, њих не бројим.
Те сузе су сад црвене,
Јер из ока крв ми тече,
Џаба зора, џаба јутро,
Још у мени тутњи вече.
Не волим кад киша пада Јер свака кап тугом одише. Не волим кад у јесен лишће опада, И ваздух тад ми на сету мирише. Јесењих киша мирис презирем, Јесен на растанак личи, Волим да цветни мирис удишем, Јер цвеће шаренилом се дичи. Не волим кишобране Иако под њима по двоје ходају. Зашто њихову љубав бране? … Настави са читањем “НЕ ВОЛИМ КИШУ – Ивана Зајић”
Не волим кад киша пада
Јер свака кап тугом одише.
Не волим кад у јесен лишће опада,
И ваздух тад ми на сету мирише.
Јесењих киша мирис презирем,
Јесен на растанак личи,
Волим да цветни мирис удишем,
Јер цвеће шаренилом се дичи.
Не волим кишобране
Иако под њима по двоје ходају.
Зашто њихову љубав бране?
Зашто да своју љубав скривају?
