www.poezija.rs

KOSOVO

Kroz vekove natapale su Kosovo polje mnoge kiše,
ali srpske je krvi, posvuda, bilo je još i mnogo više.
Mnogi grobovi, one davne crkve i stari manastiri,
svi nemo govore, da je to odavno bila Srbska zemlja,
na kojoj ovaj namučeni narod, nije mogao da se smiri.
Svaki novi sin sakupljao je rasute kosti očine,
jer nijedan od njih, tu nije mogao na miru da počine.

Na toj zemlji mnogi dadoše svoju glavu za veru,
jer ne prodadoše je oni lako, samo za večeru.
Ne dadoše da tu zemlju gazi pogan prokleti,
pa na svakom koraku, niče spomen nju da posveti.
Posvetila se ta zemlja krvlju mnogih mučenika,
pa sada i poslednji tu ako nekako ostane,
neće ustuknuti od Šejtanovih sledbenika.

I ma koliko često, da su tu zagazili mnogi osvajači,
svi misle u sili svojoj, da su od pravde i istine mnogo jači.
Ali ko jednom na svetu zemlju u otimanju stane,
njegove podle noge, zauvek se opogane.
U otimanju nikad ništa ljudsko bilo nije,
kao što ni crna duša, u podlom đavolu,
nikad neće moći, sa ničim da se sakrije.
Zato svi vi otimači jedno mora da znate,
za svaku nedužnu žrtvu, koje u pakosti umoriste,
u svakom kolenu, mnogi će da plaćaju kamate.

Srpska krv vekovima je zadojila Kosovo celo,
pa ko se usudi i hoće njega da isčupa iz Srbskoga bića,
svirepo se trudi, da učini veliko i zversko nedelo.
Krv mnogih junaka natopila je svuda Kosovo polje,
pa ko njega otima, nikad neće doživeti ništa bolje.
Svaki grumen i busen zemlje, kost nekog junaka krije,
tako da svako ko se za neki od njih dohvati,
seni davno usnulih junaka, njemu biće dželati.
Tako lopov podli neće uživati u svakom danu,
već na sebi mora imati i nositi muku neprestanu.

Svaka kost u svetoj zemlji, nije samo od jednog skeleta,
već je to velika gomila brojnih ljudi, od starca do deteta.
Svi oni za tu zemlju, višu od oblaka, krv svoju su dali,
mnogim suzama i sa mnogo više krvi je natapali.
Zato iz takve zemlje stalno su rasli pravi junaci novi,
zbog kojih otimačima, prekidali su se osvajački snovi.
Ponikli su oni na krvi svojih slavnih predaka,
nikad se nisu predavali brojnijem osvajaču,
koji nemaju junaka, sa njima slična ni jednaka.

Iz te krvave zemlje, oni su snagu stalno upijali,
pa su svi jači, od njih po prostom ponosu dobijali.
A osvajači su uvek bili bez snage u čojstvu,
jer nikada se nisu ni učili, tome svojstvu.
Još su mnogo slabiji bili su oni u junaštvu,
pa su rastopili svu svoju silu u mnoštvu.
Vekovima su takvi na ovu zemlju kidisali,
kao podli kerovi, koji su lak plen namirisali.
Velikom zalogaju stalno su se svi takvi nadali,
čak i kada su za mnogo vremena pljačkali,
ali na kraju, svi su u svoje zlo blato popadali.

Zbog toga ovu zemlju ne može niko da proda,
osim kukavice, koji je porod izdajničkog roda.
Samo takav, može biti lika moralno jako slaba,
u čijem u srcu umesto junaka, živi posrnula baba.
Takav nikad i ne sledi sjajnu moralnu zvezdu,
već je isti kao podmetnuta kukavičja jaja,
koji kada se izlegne u tuđem gnezdu,
on takav, podli izdajnik, bude i ostane do kraja!?

Ali ako li se iko na izdaju nekada nakani da učini,
nikad u miru svome, neće moći lako da počini.
Takvima grozna sramota, utrobu prokletu izjedaće,
a debeli crv podmukle sumnje, njegove trule kosti oglodaće.
Zato neka zna svako, da ko Kosovske junake podlo izneveri,
zauvek biće gladan i takav će ostati i na najobilnijoj večeri!?

VUŠKOVIĆ  NIKOLA