Gledam kroz prozor kako sneg pada.
Stigli su dani kad zima vlada.
Otkriva je hladni val
I pahulja beli bal.
Slatko se spava da je milina,
Pa zato vlada čarobna tišina.
Mir ponekad remete
Svrake sto žurno prolete,
Golub sto guče na belom krovu,
Vrapčić kad njiše golu grančicu novu.
Kroz prozor vidim zime delić
Al’ nešto mi nedostaje.
Nedostaje mi Sneško Belić.
Nedostaju mi i mališani mali.
Sklonile se u kuću maze,
Da im mraz ne štipa,ne rumeni obraze.
Greju se pored tople vatrice;
Od njih su hrabrije čak i ptičice.
Eno jedno dete,baš je kukavica;
Plače…,u sneg mu pala rukavica,
Pa mrznu prstići mali,
Jer zima se baš ne šali.
Iz maminih ruku neće da makne;
Plaši se da mu nožica snegić ne dotakne.
Al’ stiže i jedan junak;
Sigurno je đak.
Za njega sneg je izazov jak.
Raduje se,igra,skače,
Ne mari sto mu obrazi rumene sve jače.
Ubrzo pristiže cela četa,
Sve dete do deteta;
A svi šareni,
Toplo obučeni…
Smotra vedrih boja pobedi belinu
Radost,žamor,vriska razbiše tišinu.
I tako zima tiha,bela,
Postade razigrana i vesela.
A uskoro ovaj njen delić
Ukrasi i Sneško Belić.
DELIĆ ZIME – Jelena Djurašković
Gledam kroz prozor kako sneg pada. Stigli su dani kad zima vlada. Otkriva je hladni val I pahulja beli bal. Slatko se spava da je milina, Pa zato vlada čarobna tišina. Mir ponekad remete Svrake sto žurno prolete, Golub sto guče na belom krovu, Vrapčić kad njiše golu grančicu novu. Kroz prozor vidim zime delić … Настави са читањем “DELIĆ ZIME – Jelena Djurašković”
