Ne verujem
Da se ne sećaš puta koji si prešao
I da ne pamtiš pustinjski pejzaž mene
Dirljiv u svojoj nepreglednosti
Pod ponoćnim nebom
Osutom retkim zvezdama kao mojim očima
Po čijem si tragu tražio put strasti
I našao netraženi Put Svile ljubavi
Jednom
Kad si me pregazio kao Kalahari
S kraja na kraj duše
I utisnuo put odavde do večnosti
Karavanima mojih beskrajnih pesama o tebi
Ne verujem
Da ni zrno peska sećanja nisi poneo
Da zažulja u oku i duši
Bar ponekad
Dok slušaš “Noći u belom satenu”
I šušti ti pod prstima papir mojih nepročitanih pesama
Kao saten vela prodane neveste
Koja stidljivo čeka na tuđoj svadbi
Čekam
Da mi oduzmeš poslednju nevinost
Čitanjem
(Прочитано: 64 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 805.516 пута)
Neni Miljanović, videvši sa je bila naš član predložio sam da pošalje tri svoje pesme ta zbornik, “Pod istim krovom 3.” Poslala je deset pesama koje sam odmah prosledio Ljubi Obradović. Pre dva dana je pesme povukla uz obrazloženje da tako želim da je pokradem i objavim njene pesme kao svoje.