Божанствена жена
И би реч,
жена,
јача од осталих речи,
траје кроз векове
и нови живот даје.
Нежна, снажна, одважна,
лепотом својом
као сунце
свет обасјава,
чедношћу и поштењем
љубав осваја.
Лепа, љупка,
мирисна као цвет убрани,
описали су је
песници многи,
њену лепоту
вајари сањали.
Погледом брижним
пуним топлине
лечи нас, o нама брине.
Заувек је ту
да стане на пут проблему,
зато волимо
Божанствену жену.
Богдан Јевтић


Снежана Поповић, рођена 1965. године у Краљеву. Завршила је Правни факултет у Новом Саду и мастер студије на Медицинском факултету у Београду за мастер менаџера јавног здравља. Последњих двадесет година ради у Општој болници Крушевац. Љубав према поезији потиче још од њеног раног детињства када јој је велика страст била читање књига и отуда можда жеља за писањем. Од 2019. године активно се бави хуманитарним радом, један је од три оснивача Хуманитарног удружења „ Чарапанско срце“ и његов заменик. Има успешну сарадњу са Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ које је дало своју несебичну подршку и допринос у раду хуманитарног удружења у свим његовим досадашњим хуманитарним акцијама које је организовало, а на које је уз сво поштовање и уважавање увек позивано. Са друге стране, у последњих годину дана, активно присуствује готово свим песничким сусретањима, вечерима поезије које организује Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ што је можда и утицало да добије инспирацију да и сама почне да пише своју поезију. Први пут је казивала стихове своје песме „Та реч…“ у Белој Сали КЦК у Крушевцу 14. фебруара 2020 .године приликом вечери поезије са темом „ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА“. Оно што јој је најважније у животу, то је њена породица, а поред љубави према њима и поезији, ужива још у изазовима нових путовања и воли своје кућне љубимце… Пилета и Меду. Написала је укупно шест песама:„ Љубити, живети и рујно вино пити, „ Та реч…“, „ Бог“, „ У доба короне“, „ Укус слободе“ и „ Снови у априлу“.