Добродошли!
САМО ПЛЕШИ МИЛА
Усних ноћас да сам ти,
грациозни бејаху моји покрети.
Подијумом клизила сам слободно, бешумно,
у срца многа ушуњала се крадимице, нечујно.
Но очи кад на трен отворих,
усред немира и туге се створих.
Стога натраг хитам у снове,
да будем ТИ бар још ноћи ове.
И ноћи након ове, и сваке ноћи нове…
Ох, желим снити бескрајне снове!
Да плешем спокојно, лагано и чедно,
да са хармонијом, попут тебе, будем једно.
БАЛЕРИНА
Гледам те како параш облаке у тами
И како се пркосно до неба вијеш
Похабану црвену фарбу поносно носиш
и не желиш да је кријеш
Прсти ми прелазе преко пирош сукње
Те храпаве, металне, искрзане туфне
Још се боре, још зубу времена одолевају
Ниси, балерино, још спремна за предају
Стари механизам и даље вредно ради
Иако зарђао, деци пружа снове
Залеђена у покрету, твој осмех на лицу ме мами
Да и ја седнем у твоје трошне ноге
Ja i prijatelji naručujemo
još jednu partiju smijeha.
Nosi sve od mene, osim votke,
po običaju zagrmi Crni
s disonancom gitare
s čijim strunama netko u uglu
ponavlja uzdahe o rastanku.
Duplu bisku, zna se, poput balona
ispušta Beli, a Lisac potvrdi
svoje nepoljuljano pravilo. Viski,
uvijek. Kapi me njegove
decenijama hrane.
Ni Kiko Farmaceut se ne dvoumi –
daj duplu herilku!
Strunama gitare u zadimljenom uglu
jecaju neki nedoživljeni dani
pa potiho i skriveno
otvaramo rane, otvaramo srca
prema beskonačnostima,
ali smo još smijeha žedni:
Daj izdanak konkretnog korjenja,
daj, brate, meni naoštrenom
kandžama zime
meni staloženom
od sonorne pjesme zla.
Meni gnjevnom dosta je maraskina,
toči light lozu od najmlađe,
od najkrhkije i NAJNJEŽNIJE loze
meni NAJČVRŠĆEM
od svih hodajućih… da se
suprotnosti privuku.
Daj, noć je, neka se Život pritaji,
neka otupi bodlje,
neka partija smijeha
preplavi oči.
Dan je pred nama
kao vrč u koji ćemo
isplakati večer.
ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ
Меша се јава и сновиђење,
док немо клизиш плохом језера,
нестварна к`о свако привиђење.
Да ли си стварност, или невера?
Питам се опчињен плесом страсти:
Да ли си лабудица или жена?
О балерино, препуна сласти,
ти игром путујеш кроз времена.
И када си жар птица или ждрал
и кад си рањена лабудица,
воли те село и дворски бал,
покрет ти краси осмехе лица.
Кад видох чаролију тог склада
дивих се кораку и пируети,
над даскама балерина млада,
као лептирица бела лети.
Гледам је чарима занесен
и праштам Јесењину Исидору
и пловим кроз изгубљену јесен,
у освит плави, у мајску зору.
Колико страсти у твоме скоку,
колико лепоте у окрету,
колико чежње и сјај у оку?
Ти си поезија у покрету!
© Јован Н. Бундало, Београд
Поводом 17. септембра 2012. године, дана када смо основали Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, расписали смо КОНКУРС НА ТЕМУ БАЛЕРИНА. Наравно, најбоља песма ће (осим објављивања у часопису), добити и награду која се састоји од: дипломе, једног часописа ПоезијаСРБ број 15. и 5 књига из наше издавачке продукције, а уредник часописа ће одабрати и друге песме које ће бити објављене у часопису у посебној рубрици за песме на тему БАЛЕРИНА.
Данас, 17. септембмра 2020. године, ја као уредник часописа ПоезијаСРБ објављујем:
Настави са читањем “ПОЕЗИЈА У ПОКРЕТУ – Јован Н. Бундало – Најбоља песма на конкурсу “БАЛЕРИНА””
1.Babić Mihajla Mile, rođen 1949
2.Babić Paje Nikola, rođen 1948
3.Bižić Milana Vaso, rođen 1955
4.Gojković Špire Svetozar, rođen 1950
5.Komadina Boška Zoran, rođen 1964
6.Kozlina Bože Božo, rođen1954
7.Lukač Miloša Milenko, rođen 1959
8.Milovanović Svetozara Slobodan, rođen 1966
9.Peurača Vladimira Mile, rođen1964
10.Popović Mihajla Nebojša, rođen 1967
11.Savić Dušana Milić, rođen 1955
12.Sipić Đorđa Jovan, rođen 1966
13.Srdić Sime Miloš, rođen 1948
O pali junaci Koranskoga mosta
niste znali ni mogli znati
samo je jutro toga dana znalo
da sledeće nećete dočekati
dobili ste poziv braća vas mole
pohitaste hrabro u pomoć braći
u nepoznato
šta će sa vama biti bilo je
nebitno
krenuste na zadatak hrabro pomoći
braći u logorištu
za vas je to bio zadatak sveti
od svojih ste se najmilijih opraštali
pred taj kobni put
niste mogli znati da ih
ljubite poslednji put
samo je sunce znalo jesenjim
tonom lice vam obasjalo
ko rosno jesenje cveće
ono je znalo da vas Kordun
žive videti neće
o hrabri junaci Koranskog mosta
samo je noć plakala sa vama
gledajući vaše teške muke
a onda anđeli siđoše sa neba
primiše nežno vaše duše
Bogu uzneše pravednike
nevine jadne Kordunaške duše
o pali junaci koranskog mosta
ni nas više na Kordunu nema
samo se šikara Kordunom širi
ni ptica više tamo nema
nesrećo naša Kordunaška
od vojne krajine do onog avgusta
pusti nas malo da predahnemo
idi od nas negde daleko
da ranjene duše izlečimo
i nova ognjišta sagradimo
o Krajiški napaćeni rode
kroz pakao dođe do slobode
mora se za ognjištem zaplakati
ali teši nas bar jedno
nikada nas više neće klati
danas je Srpstvo opet složno
ako bude ugroženo
bar ćemo složno umreti
šta čeka vas krvnike Koranskog mosta
duboka jama i tama
za sve rane našega roda
od Pavelića do Tuđmana
stići će vas teška sudbina
stići će vas sve kletve i suze
iz jama i kolona
a Božja ruka pravde ne spava
ona
na vas i vaša bliža i
daleka pokolenja
sve kletve Srpskoga roda
na njihova i vaša će leđa pasti
otrezniće se vaša nacija cela
i stideti će se vaših dela
pašće u vodu sadašnja vaša
propaganda junaka
ostaće gola istina da ste činili
dela dželata a ne junaka
o junaci koranskog mosta
čuli ste patnje roda svoga
ali nemojte tužni biti
Kordunaši vas nikad nikad neće
zaboraviti.
U ovoj, tihoj, letnjoj noći
Usnuli Mesec, na nebu sja.
Jedna breza, nečujno šumi
U njenoj senci, čekam te ja.
Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.
Ako si zvezda ove noći,
Nebeska vrata, otvori ti,
Na usne moje, nežno sleti,
A ja ću znati da si to ti.
Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.
Još uvek, breza tiho šumi
I njena senka, još me krije
Bez tvoje svetlosti u tami
Za mene život, život nije.
Refren:
Noćas, padaju zvezde
Sa njima dolaziš ti,
Nežno, na usne moje
Znam, ti ćeš sleteti.
ispraćao si ptice
što prelijeću kvart
a kad se okrenuh
nestajale su na horizontu
i ne znam je li tiho počela kiša
ili ti je krošnja obližnje trešnje
u oku šutjela
kao kišna svjetlost
koja puni oči kao u mostaru
jednoga ljeta
druga slika ti je nestajala
na bečkoj panorami
nisam mogao vidjeti
koga ispraćaš samo sam
promatrao ljude što izlaze
iz podzemne i
u mome oku nište
tragove za sobom
kad se okrenuh jesi li
čekao nekoga (s jabukom
i novinom u ruci)
ili si promatrao ptice
što prelijeću kvart
i nestaju na horizontu
u drugom času silazim ti
s one strane vremena
u kojem bratova sjena zamiče
za stablo jasenovo
i pronosi rukovet ljeta
dok miriše na kišu
dok me sestra ljubi
očima straha
jer grmi iz daljine
kao nad zemljom
onulom tonulom
potonulom
pod pločnike
Uramio bih ravnodušja
listopadnih popodneva
modri beskraj u kojem
ne diše zemlja i kojeg
ne pobjeđuje vječni
šumor nad gradom
Uramio bih ravnodušja
vremena u kojima
nikada ne zalazi
ni sunce ni godine
Uramio bih tvoju ogrlicu
plavim obzorima
iz kojih ne dotiče
zagonetnost puta
od prvog sjemena
do zadnjega ploda
iz kojih ne cvjeta hadska
krv nad kolijevkama
niti se oblikuju grobovi
Opet dođe vreme za čizme i uniforme
opet dušman hoče zemlju da nam otme,
dođe vreme za puške braćo da se branimo
Krajino,Bosno,Kosovo,dolaze ti dani borbe
opet ćeš biti krvava reko drino.
Ne tako davno gorela su sela
stradali su Srbi od Karlovca do Prizrena,
krvava su bila polja,reke i vrela
vreme umiranja teška vremena.
Ceo svet i do juče komšije naše
divljački jurnuli na Srpske zemlje,
da nam zatru seme sve da spale i sruše
sa neba i sa zemlje vojske đavolje.
Od uskršnjeg maglovitog Plitvičkog jutra
kad poče krvava tragedija Srba
preko Borova sela do pakla Vukovara
hrabri sinovi roda išli ste kroz plamen borba.
Od Knina,Gospića do Drvara
od Goražda preko posavine do košara,
ginuli su lavovi jurišajući u bojeve
ne zaboravi Srbijo svoje heroje.
Kad se branila Priština
kad tenkove zaustavi herojska Petrinja,
od Junika do Zadarskog Zemunika
stoje čelične brigade Srpskih vojnika.
Kako mučki pogiboste mučenici Ozrena
braneći Vozuću od dželata mudžahedina,
kod Osijeka i kod Đakovice
legli ste na položaje braneći Srpske granice.
Stali ste na branik otadžbine
ostavili porodice,decu,voljene,
kad je bilo najgore i najteže,
ginuli ste u Slavonskim poljima
gde vam kosti leže.
Bez podrške sami i ostavljeni,
kad su prštali meci,padale bombe i granate,
borili ste se lavovski gubeći živote
pokazali generacijama kako se otadžbina brani.
Tukle su vas haubice,bombarderi,
tukla vas je zima,glad,strahote rata,
krvarili ste brat za brata
jurišali na bajonet neprijateljskih zveri.
Hvala vam svetli Srpski generali
hvala čestiti oficiri,heroji vojnici,
branili ste budućnost pakao izdržali
sve vam dugujemo ratnici mučenici.
Skidam vam kapu i kažem hvala,
bez vaše žrtve i otpora
crni gavranovi bi sedeli na vrhu Zlatibora
poginulim ratnicima nek je večna slava.
Plovim
s tvojom malom rukom
u ruci sve dok jutro
nezadrživo naraste
do zvijezda
Zadrhtim
jer ne znam
je li stvaran bio poljubac
ili je dječački san
sve više cvjetao
pred sjajnim licem
Proxime Centauri
u prozoru