Добродошли!
БАЛЕРИНА, СЛИКАР И ПОЕТА
Оку нестварни покрети
савршено извајаног тела,
инспирација су настанка
дивног уметничког дела.
Спојена грациозност
и величанствене боје,
балерине и сликарке,
на платну узвишено стоје.
Као да је изникла из раја
ту душа пуним сјајем цвета.
Вођен милинама без краја,
жељу да ствара добија поета.
Настави са читањем “БАЛЕРИНА, СЛИКАР И ПОЕТА – Слободан Цвитковић”
Kad zagrmi iz Borova sela
zaljulja se Slavonija cela
Zaljulja se do osijeka grada
beži Glavaš ispred njega garda
Kad udare sa Savulje momci
u Dalju se predali mupovci
Od Savulje od Ozrena tići
brza garda ne mogu je stići
Oj ustaše šta ste naumili
u Borovo kad ste dolazili
Iz Borova peške niste smeli
prevezli vas vojni transporteri.
BOROVO SELO SRCE OTPORA
U SRCU SVIH SRBA!!!
Jedno je sigurno promašio
sam planetu,
zaradio niti stvorio rukama
ništa na ovom svetu,
propalica a ne čovek.
Od ruke ne idem ni
sam sebi,
zato voljeni bolje bez mene
bolestan čovek od gnojnih misli
truje oko sebe i vene.
Izneverio Gospoda
izneverio familiju
kanta za smeće hoda
po planeti.
Idem jer smeće je prljavo,
guja otrovna,kolera kanalizacije
cveće sam zalio i zarazio.
Majko,oče,brate,
volim vas ali vama
je mesto na zemlji
a meni u zemlji.
Budala zauzima prostor
a ne ostavlja ništa
zato smeće ide u smrdljivu kantu
a cveće je miris lepota životu,
vratimo se na početak
mesto mi je na gubavoj klupici
u mračnom ćošku pored pacova
kod kontejnera na hladnoj ulici.
Премијера видео снимка била је у недељу, 4.10.2020. године у 18:15. Погледајте видео сада!
У видео снимку који је ове године снимио Градимир Карајовић придодали смо и две песме награђених песника Данијеле Јевремовић и Љубодрага Oбрадовића и тако спојили три манифестације: Душа Троморавља, Песничка сусретања и Моравски цароставник. Све у духу ТРОМОРАВЉА!
Ове године, поетско-музичка манифестација „ДУША ТРОМОРАВЉА“, уместо на месту где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, одржана је по четврти пут 2.10.2020. године у седишту ОО СПС у Ћићевцу, који је био и организатор манифестације. У организацији је помогао и МО СПС-а Сталаћ, а традиционално у припреми награда манифестације помогли су и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје. Програм је осмислио и водио Боривоје Бора Видојковић, а награде је уручио Борисав Бора Благојевић. Учесници овогодишње манифестације „ДУША ТРОМОРАВЉА били су: Сабах Ал Зубеиди, Мирослав Митровић, Милошевић-Шика, Сава Миодраг Радивојевић, Звездана Милосављевић, Ненад Накић, Борисав Бора Благојевић, Хранимир Хране Милојковић, Љубиша Вељковић, Мирослав Мића Живановић, Градимир Карајовић, Мирослава Мира Смиљанић из Град Сталаћа, Боривоје Бора Видојковић, Мирослав Кркић из Ћићевца и по први пут Лидија Бајкић из Град Сталаћа и Милош Јовановић из Плочника. У Музичком делу учествовали су невероватни: Мирослав Стаменковић-Линда са својим наследником унуком Ђорђем, чувени гитариста Дејан Живковић, као и изванредни певач Зоран Бајкић из Град Сталаћа. Гости су били: Синиша Максимовић – председник ОО СПС-а за Расински округ и др Новица Савић из Витошевца.
На манифестацији „ДУША ТРОМОРАВЉА 2020.“су додељене следеће награде и похвале:
Песникиња и песник Троморавља за 2020. годину:
Кондир госпође Јелене и Топуз војвиде Пријезде:
Великоморавска повеља:
Моравска повеља:
Možda zato što sam ovisan
O vodenom i zemljanom znaku
Ne pitam kako srce uspijeva
Sjediniti hrbate Presla (u zavičaju)
I zodijak nad panoramom
Velikoga grada
U kojem svaki trenut
Nove želje potkivam moćima
Što izmiču danu i dlanu
Zato šutim dok s jednog prozora
Gledam plave izlaske a sa drugog
Užarene i daleke zalaske sunca
Da li samo u snovima,
Takve planete ima,
Gde nikad nema rata,
I tamo ne ide moj tata.
Da li postoji planeta,
Makar na kraju sveta,
Gde umesto raketa,
Mirisno cveće cveta?
Da li planete ima,
Gde nema vatre i dima,
Ni strašnih aviona,
Već čokolade i bonbona?
Da li ima planete,
Gde nije gladno ničije dete,
Gde nema bombi i granata,
Već mirno u kolevci
Spava nečiji bata?
Sve lakše se otimaš, Gorostasni
Sve teže, zakržljala, provirujem
kroz betonske pukotine
Sve češće mi je vidno polje
pod kopitima stampeda, meni
tvojoj maloj travki koja davno je
postala tek šapat ohlađenog jutra
kibernetski glas, muzejski osmijeh
Utihni na tren, Neprohodni
Ne, neću ti čitati imena iščezlih
sa šetalištā davnih ljubavnika
gdje rasla sam i slobodno klijala
pod zvijezdama što ostale su
olovna dubina tvoga horizonta
samo se sjeti prije sna
(ako ikada spavaš) da udijeliš mi
dah klorofila i malu frekvenciju
udaljenih predgrađā, jer ja
Nedorečeni, žudim mali razmak
između raspamećene vriske
i meteža tvoga nečitkog
svakodnevlja i moje nježne
zelene puti na iskonskim
otocima ljubavi
БАЛЕРИНА
Балет је њен смисао лепота
А њени покрети уметност живота
Лепеза јој равна није
Еланом покреће све ћелије
Раскош за очи,
лепотом зрачи
И душа и моћ ођек најјачи
Наступом својим душом плени
Ах’ кад је угледам милу на сцени
ЈАВИ СЕ НЕКАД
Јави се некад са две, три речи
Ти сенко моје младости ране
Макар ме болеле и биле ружне
Само не помињи догађаје тужне.
Давно су пресахле љубавне реке
Сад свако болује године неке
Што смо их трошили младалачки лудо
Док године клизе ми желимо чудо.
Да живот крене опет из почетка
Са истим жаром да младост нас стиже
Ми хитамо у сусрет старости
Зоре смо попили, сад смо ноћи ближе.
Ех, кад би могле бујице речне
Да стално трају и буду вечне
Па кроз пустињу врелу и жедну
Испуне још једном жељу моју чедну.
Да у плава свитања се будим
На јастуку најдраже ми жене
Што ми младост отрова па оде
Остави ме ко биљку без воде.
Остаде ми само сећање и стих
Да речи што пишем подсете на њих
Па кад суза низ образ ми кане
Знам то је због њених очију зелених.
Ако ти се учини најдража моја
Да у снове долазим ти често
Не буди се не терај сећања
Чувај ме у души на скровито место.
© Драгојло Јовић
Živiš na bezbroj plavih zvezda
i imaš mnogo raznih života
sve ih istom čežnjom osvajaš
i daješ im nesebično toliko lepota.
U svim dimenzijama
svakim delićem svoje snage
živiš naslućene misli
puštaš osećaje da preplave neosetno
tvoje visoko nebo plavetno.
Sa Feniksom u rodu
plešeš život svoj
tražeći vrelo sebe
i neosvojivu slobodu.
Kada zastor na pozornici padne
kada završi se drama
ti i dalje igraš životnu igru
do kraja dušom predana.