ЦРВЕНИ БОЖУРИ – Душан Комазец

Уздигнутог чела и погледа ледна
пристижу поносно на то поље бојно.
Знајућ’ да их чека сила непрегледна
ка вечности крећу тихо, својевољно?

Остају за њима непрегледни пути,
поља пуна класја, још мало па “жетва”!
Ка Косову хрле ти ратници љути
да их не би стигла Лазарева клетва.

Залепрша песма незнаних јунака
на коњима силним што к’ судбини језде.
Би вечити сукоб светлости и мрака.
На плаветном небу заискриле звезде.

Одзвањају тужно песме Светосавске,
јер Косово прекри непрегледна тама.
Падају јунаци, падају и маске!
Србија поносна, пустошна и сама.

Док језивим миром почива равница
залепрша туга као лист на бури.
Крај палих јунака анђеоског лица
изничу из крви црвени божури.

Уздигнутог чела и погледа ледна
падоше поносно на том пољу бојном,
а њихова душа девојачки чедна
вазнесе се к’ небу, том смрћу достојном!

Настави са читањем “ЦРВЕНИ БОЖУРИ – Душан Комазец”

KO JE KAO BOG-Miroslav Krnjeta

U rog trubi Arhangel Gavrilo
nebo drhti zemlja se trese,
dolazi svetlost Arhangel Mihailo
sa Gospodnjom vojskom pravdu da donese.

Rog iz oblaka trubi
maršira vojska anđela
sa nebeskih stepenica prati Mihaila,
Jerusalimskim krstom Gospod ih ljubi.

Krst sa nebesa obasjao zemlju
ljubav Gospoda nosi mač hadu podzemlju,
a Gavrilo zove vojske anđela
i silno seva u rog,
zbačena tamo gomilo pepela zla
Arhangel Mihailo pita ko je kao Bog.

Упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић)

У петак, 20. новембра 2020. године у 7:07 часова у Војној ковид болници „Kарабурма“ у Београду упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић).

Тим поводом, из наше архиве, преносимо Вам текст из 2007 године, када је тадашњи Владика Нишки Иринеј посетио Треботин. Овај текст је један од доказа да г. Иринеј (Гавриловић) одувек био са нарадом и радио за народ.

Владика Нишки Иринеј је 11.02.2007. године посетио Треботин и разгледао место, које су за изградњу Цркве, предложили грађани овог села. Иницијативу за изградњу црве дао је месни одбор Треботин, а подржали су је грађани насељеног Места Треботин и протонамесник Милан Вељковић. Грађани су за ту намену основали нестраначко, невладино и непрофитно удружење грађања *ТРЕБОТИН*,  са циљем: изградња цркве у Треботину, изградња помоћних просторија и капеле, проширење и уређење гробља у Треботину и решавање свих осталих питањима од интереса за чланове удружења, а у вези са селом Треботин. Владика је пажљиво разгледао предложено место и на крају своје посете дао благослав да  се Црква изгради на месту *Код Крушака* у Доњој мали у Треботину.


Владика Нишки Иринеј

Владика Нишки Иринеј – Ово је место за изградњу цркве

Владика Нишки Иринеј са сарадницима и грађанима разгледа место за цркву

Владика Нишки Иринеј – Детаљи из обиласка терена

Владика Нишки Иринеј – у разговору са грађанима

Настави са читањем “Упокојио се у Господу Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић)”

ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА* – Ђорђе Врањеш


Ђорђе Врањеш, Гламоч – Камен


ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА*

Сине, остављам ти љепоту патње
између мора мисли и океана жеља,
мјесташце у међуредовима трава
гдје је моја крв отекла зеленим јазом
да на њему саградиш  малу цркву
у којој ћеш исповиједати уморна крила,
кључ за људска срца:
Срећном и глупаку не даривај вријеме.
не знају они за другу страну  Мјесеца
плима и осека наших живљења.
Несрећнима пружај пријелаз топле ријечи
да лакше пријеким путем долазе
на светковину ситних разумијевања.

Чекао сам те
по парковима градова
кад падају жуте пахуљице,
сваки опали лист
био је ријеч љубави,
њежно упућене
теби у предходноцу.

Чекао сам те
између двају збјегова
двију слобода,
двају болова,
двије љубави…

Чекао сам те
на одморима птица,
касних сњегова
и дугих одлажења
дијелова човјечанства,
што од историје направише
колону безхљебаша.

Чекао сам те
на материном гробу,
којем сам био тугоказ,
споменик својој самоћи
и урлик обнажених даљина.

Чекао сам те
на капијама породилишта
у сваком вриску,
у сваком муку,јауку,
долазак из ћорсокака.

Чекао сам те…

Настави са читањем “ОПОРУКА ЗА МОГ СИНА – *ПОЕМА* – Ђорђе Врањеш”

ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ – Љубиша Бата Ђидић



ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ

У богатом опусу песника Ђорђа Врањеша (193О – 2ОО4) који је поред других књижевних разуђености објавио и десетак збирки песама, нашла се и поема из 1966. године Опорука за мог сина. Као гимназијски професор књижевности по разним местима родне Босне Ђорђе Врањеш је у својој лирици дуговао оној завичајној искри која је истовремено носила све од егзистенцијалних тема у најуниверзалнијим значењима. То ће се посебно видети у овој поеми која носи у својој унутрашњој лектири оне танане вибрације јесењиновско – лоркијевског тона. Обраћање сину, којег тражи у људским беспућима, у нежним сновима, у егзистенционалној стрепњи.

Чекао сам те
по парковима градова
кад падају жуте пахуљице
сваки опали листић
био је ријеч љубави
њежно упућене
теби у предходницу


Поема је заправо историјско обраћање оца према сину кроз унутрашњу катарзу у племену у којем живи, кроз унутрашњу љубав и спољашње страхоте, јер окружење уз сву занесеност љубављу носи тле туђинства:

између
двају збјегова
двију слобода
двају болова
двије љубави …


Тако ће субјект сина поистоветити са трагичном судбином свог национа и његовом историјом. Првотно радосно кликтање животу, оном који је на свет дошао као ембрион, у каснијој исповести, у свету којим ће бити окружен, добиће горак укус разливен у елегичним стиховима поеме.

Песниково завичајно биће додириваће и Kозару као судбоносни топоним и друге асоцијације које су одређивале у његовом песниковом бићу његово историјско биће, уз сву интиму свог унутрашњег универзума у којем је легла ова топла лирска исповест. Чак да није успела да одговори свим законитостима која би морала носити, она се искупила у законитостима срца.

Сежући у догађања која носе далековидост нових истина које ће се догађати у будућим временима, унутрашње песниково врело нас је само потврђивало у оном у чему ћемо бити наредни.

То чуло да се предвиди будућност макар и својом смрћу, побеђује животом као заоставштином за будућност.

Настави са читањем “ПОЕМА КАО (О)ПОРУКА ЉУБАВИ – Љубиша Бата Ђидић”

СУВО ДРВО – Душан Комазец

Видиш Дадо оно суво дрво,
тамо смо се пољубили прво
кад смо били  несташни и млади
и патили од љубавне глади.

Ој Мелинда мене бриге мрве,
јер се стално са животом рвем,
али тебе баш и брига није,
Давор мисли, Мелинда се смије.

Одкад сам те Дадо заволела
десна ме је страна заболела,
a и лева почиње да жига
мој Даворе све због твојих брига.

Скини Мела барем пет-шест кила
тад би моме срцу дража била.
Види мене вит сам као јела
ни једна ми не би одолела.

Настави са читањем “СУВО ДРВО – Душан Комазец”

НАЛАЗИМ ТЕ – Лидија Бјелица

НАЛАЗИМ ТЕ

Налазим те у овој топлој,
Новембарској ноћи,
Док лагано тонем
У потребан ми сан.

Налазим те и у зору,
У капима росе,
Што их рано сунце
Растерује са траве,
Оне исте, коју некад
Заједно смо газили.

Не, не тражим те,
Али те налазим,
У скоро свакој песми,
Причи или погледу.

Налазим те и
Када ми треба
Тај загрљај оца,
Нежан попут сомота,
Мекан као свила,
Да око мене се цео обмоташ
И утеху даш.

Налазим те,
Јер желим да си ту,
Да постојиш,
Да стојиш,
Да дишеш
И бдијеш.
Нада мном,
Над децом,
Над нашим успонима
И падовима,
Над осмесима
И сузама.

Налазим те у сузама
У ове касне, ноћне сате,
Јер желим да те нађем,
Да си ту.

Налазим те
У песмама мојим.

Налазим те!

Настави са читањем “НАЛАЗИМ ТЕ – Лидија Бјелица”

ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА … – Андреја Врањеш

ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА

Човек се скривао од себе,
као Месец када у тами се краде,
птице изгубиле жељу да се врате југу,
мрак заменио светлост у времену кругу.

Тужније године , ни сан уснио није,
све што је ружно, било је највеће,
када су настрани лепоту познали,
отпале године шездесет и треће.

Настави са читањем “ОДЛАЗАК КЕНЕДИЈА … – Андреја Врањеш”

ŽELJA ILI SAN-Miroslav Krnjeta

Lepa je želja
ali da li je to san,
i Prometej je doneo
ljudima vatru
pa završio na steni
gde mu orao kljuca jetru.
Želja ili san
gde je granica
i koji put je ispravan.
E Tantalove muke
želja ti zavela ruke
a na kraju umireš za kap vode
zbog želje da prodaš provode.
San ili želja
gde je izvor veselja
kad sizif dobi kamen
zbog sna ili želje
za sva vremena.
Herkul ispuni herojske
snove,
i bi zakucan u klinove
ostvari želje i ode u
epsku slavu,
na kraju mu ludilo
pojede glavu.
Šta je san a šta želja
prošlost govori šta je vatra
a šta zvezda vodilja,
šta je uzavrele krvi hir
a šta san reka koja vodi u mir.
Skrati želje i muke
produži život,
izgleda da vatra želja
duši pravi jauke,
možda je bolji san
ne goriš i nisi bolan
možda je to granica
između vatrene slave i bistrog
sna,
samo ti znaš koja
je prava stanica.