iznad krovova
ostarjele zvijezde
traže djetinjstvo
Добродошли!

“СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ 2021” – КОНКУРС
Удружење грађана „СК_АРТ“ из Сремских Карловаца расписује 7. Међународни песнички конкурс “Сремскокарловачки песнички бродови 2021”.
УСЛОВИ КОНКУРСА:
Настави са читањем ““СРЕМСКОКАРЛОВАЧКИ ПЕСНИЧКИ БРОДОВИ 2021” – КОНКУРС”

ДАН ПОСЛЕ
29.06.2001.
Јуче је ђаво засео
на престо Лазарев
Господе,
продали смо душу
поклекли на колена пали
Ако је ово понижење
спасење које нудиш
ако смо толико мали
нека је проклето име српско,
род и вера
Душанова молитва
Кнежева клетва и вечера
и Видовдан

ОЈ КОСОВО
Ој Косово наше равно,
још у теби лежи рана,
Ој Косово наше мило,
још од давног Видовдана.
Још по теби тече крвца
још на пољу божур цвате,
надлетају црне птице,
српска срца јоште пате.
Ој Косово гробље наше
гробље многих српских глава,
хероји су живот дали,
да још живи српска слава.
РАСПЕТО МИ КОСОВО
Опет распињу Косово ми свето.
И опет некрста без крста да буде.
И недам те некрсту да будеш турбе,
Но света рака проклети худе.
И нека буде гробна рака.
И нека буде тешка рана.
И нека буде крвавог мегдана.
За свету земљу, отетих дана.
И недам те свето Дечане,
Да те угибљу дивље звери.
И недам те очњаци курјака да те кољу.
И мораш остати у мојој вери.
У мојој вери веру да живим.
Да живим љубав мојега Бога.
Да живим крстом распетог Христа.
Да некрст ропће од бола свога.
Настави са читањем “РАСПЕТО МИ КОСОВО – Мирослав Мирко Стојадиновић”
Minut bez Tebe je minut bez smisla.
Dan bez Tebe je izgubljen dan.
Život bez Tebe nije život.
Bez Tebe vrijeme stoji kao pokvaren sat.
Na tom satu jedna kazaljka je otkinuta.
Na tom satu pola brojeva nema.
Na njemu je uvijek isto vrijeme.
Vrijeme u kojem nema smisla.
Možda Ti ne govorim dovoljno glasno
I ne upotrebljavam velike riječi,
vjerujem da nedovoljno pokazujem
koliko bez Tebe ne umijem.
Možda iza osmjeha sakrijem
grubim riječima prikrijem
sve ono najljepše u meni
ono što oduvijek živi tu, u Tebi.
Vjerujem da ne umijem sve što osjećam izreći
lakše je nekad poreći da su ti ruke vezane
lakše je potrti staze nemoći
lakše pobjeći u šume tamnih vilajeti.
Lakše, nego ruku vezanih
pričati o sreći koju crtam
po zamagljenom staklu
onih kišnih dana kada se najtužnije sanja.
Zanam, prećutim najljepše u meni
vjerujući da uvijek znaš
jer sve to najljepše moje
oduvijek je bilo u Tebi, bilo Tvoje.
Minuti bez Tebe mjere se danima.
Dani se mjere godinama.
Godine se mjere vijekovima.
A sat stoji. Stoji u prostoru bezvremena.
Srebrnasta jesen došla je lagano
obgrljena mesečinom kao svojom pratnjom
žuti list bagrema što se uvek suši
nehajno se nasloni devojci na grudi
uplašena devojka gurnu ga sa sebe
on posramljen skliznu
i ostade da vene
Драган Тодосијевић
ВИДОВДАН
О сви Српски мученици свети,
дал се нама и Бог сада свети,
дал се нисмо довољно молили,
или смо се од Бога одродили?
Кажите ми мученици моји,
шта над главом свих нас Срба стоји,
да ли смо се камењем на Бога бацали
или су нам путеви од себе закрчени?
Патњи овој крај се не види,
сад се и свој свога стиди.
Хоћемо ли кренути ливадама цветним,
или уским стазама трновитим?