АФОРИЗМИ – Душан Комазец

У бекству од себе први смо стигли на циљ!

Због нашег „успења” нисмо се вазнели!

Поносна смо нација, треба нам „лустрација!”

Баш би било добро да ру нам сваки дан сутра избори!

У Србији је најчешће „презиме” прелетачевић!

Слоган пред изборе: Ви не дајте да вас „они” плаше, ми имамо наше батинаше!

Целу Србију смо распродали. Остао нам је само паризер!

Сваком магарцу је његов товар најтежи!

Гробари нам нису сахранили „ раке”!

Кад станеш испред неког, немој га својом сенком заклонити!

Да није „мисли” многи не би свисли!

Miholjska

Kao prkosno, miholjsko sunce pred zimu
useljavaš mi se u misli
rastapaš brigu, strah i nedoumice
osmeh mi vraćaš na lice
Kao blagi miholjski dan
se voliš
blistaš i greješ
strahove ubijaš
nevremenu ne daš da se u duši razbukta
ruka ti milujući mi obraze
iz srca trnje vadi
ono negdašnje
što mišljah da sam prebolela, zaboravila
a uvek je živa ta rana bila
dok u rani sumrak
lagano dan uplovljava
slika mi tvojih prepuna glava
na njima osmehom mi mašeš
tišinom me ogrćeš
danak sudbini plaćam
Miholjdan jedan vraćam
i čekam nemoguće
da ugasi boli ove
da oživi mi srce umiruće
i znam da čuješ mi misli
i znam da ti još tečem kroz vene
zaboravi se jednom sve
ali ne i ja tebe
ali ne i ti mene
svaki će nam Miholjdan
biti kao dan poslednji
u kojem samo jedna želja nam živi
još dan jedan
još osmeh jedan
pa više ne mora da se živi.

Suton

U suton jesenjeg dana
Kad misao ostane sama
Kad u crveno polje sna
Zakoračiš

Kad jutarnju želju
Poželiš da vratiš
Sabiraš sate i minute
Kad reči žele
Samo da ćute

Umorne oči
Mesec potraže
Da sa njim
Tajnu podele

I zalazeće sunce
Pogledom zagrle
U sumrak pitomog
Jesenjeg dana
Koraci lišćem zašušte

Zaspanku tihu
Vetar zapeva
Vreme je da se putuje
Vreme je da se sneva

Osmehom nežnim
Noći namigni
Zvezdama mahni
Nehajno

Nekom se nadaj
Potajno
U suton jesenjeg dana
Duša ne može
Biti sama.

Svetlana Tadić

ЛЕПОТА-Здравка Пап

Лепота сјајем
бисере проспе,
пољупцима зоре
пробуди и сунце.

Лепота се
умива жељом,
из ока у око
носи срећу
и љубав дели.

Лепота се украсти
не може,
сија ко сунце
и нада се да ће
спасити свет.

Čekanje

Možda

Kad život zarobiš čekanjem
vreme više ne postoji
umorno ti srce
prolazeće dane broji

Kad život zarobiš čekanjem
od sebe skrivaš nadu poslednju
da je ne urekneš

Kad život zarobiš čekanjem
nižeš želje i snove
tražiš uporno čarolije nove
da zaborav pobediš
da čekanje ne ozlediš

Kad život zarobiš čekanjem
čekanje ti svetinja postane
ako predugo ono potraje
možda imaćeš sreće,
možda zaboravićeš
šta si čekao
možda, napokon,
više te čekanje boleti neće.
Svetlana Tadić

ЈАБУКА-Здравка Пап

Укус јабуке
на грани цвета,
спремна за тебе.
Мирише на љубав…

Лила јоргован
краси срце,
плава љубичица
мирисом ме буди.
Срце за тебе чувам.

Немој ми рећи
да ме не волиш,
да твоја нисам.
Не буди ме,
остаћу у мраку
зору да чекам,
без усана твојих
не могу и нећу.

Јабука румена
за тебе спремна,
другу немој
да пробаш,
укус није исти,
устрели је и узми,
у срцу је лечи
да процвета,
из корена за
тебе је никла.

 

НА   КОЈУ  СТРАНУ

Чудна времена пријатељу драги!
На ражњу пече се Месец
Човек га окреће,
Сунце леденом оловком пише
Ледници се усијали
Мирише изгорела риба
Гори уље на тигању.

Звезде занемеле
Тишином разговарају
У болу ране превијају
Питају се
На коју ће страну.

Земља нам брекће
Од чемера и беса
Поцепаних рукава и скута
У Свемиру лебди, лута.

На коју страну
Пријатељу драги?
Где смо оно погубили
Наду и опанке
Тражећи сунце што високо тумара
Хоће мало хлада
И један удах ваздуха чиста.

Јели ово крај
Пријатељу драги?
На шта ће мо обојке сушити
Ако престану кише и олује?
Да ли по печеној месечини
Још можемо наћи
Неко зрно умрле среће
Међ’  два камена
У нашем Лазу поред реке
Где некад босим ногама
По змијамама газисмо
И тражисмо наду.

На коју страну
Пријатељу драги?
У ова црна и зла времена
Кад уместо живота
Само смрт се сеје
Испред нас стоји усијана стена
Иза нас остаће само сена.

На коју страну пријатељу драги?

                                                      Драгојло Јовић

 

Tragovi *Dragana Stevović

                                                                   TRAGOVI

Preda mnom leže dva preteška puta
Ledom okovana i trnjem posuta.
Jedan mi je poznat…
Znam mu svaki kamen, prepreku i bedem…
Prelazih ga teško
Nogu okovanih, očiju vezanih.
Put težak, trnovit, prelazim lagano
Padam, posustajem,
Duša mi krvari, al ne odustajem…
Pa moram do kraja- to je moja bitka
Idem bez odmora….
Svima ruku pružam, svima srce dajem
Al ne odustajem.
Nazire se i kraj, prepreka sve manje,
Nikada mi staza nije lakša bila.
Tragovi moji ostaše na putu,
Tragovi ostaju, al mene tu nema…
To nije moj put
Otrežnjenje boli i duša mi plače…
Tuđim putem hodah, tuđi život živeh…
Tragovi ostaše, a mene tu nema…
Na drugome putu trnje neprobojno
Teškom se mukom probijam i krećem
Ka starom se putu više ne okrećem
Biram onaj teži, meni nepoznati
Noge mi nisu okovane više
I jasno vidim, a duša mi peva…

Hodam teško, sporo, padam, posustajem
Rane mi krvare, al ne odustajem….
Breme teško nosim
Pa tragovi dublji ostaju na putu
Tragovi ostaju i mene tu ima…

Dragana Stevović

ИСТИЧЕМ-Здравка Пап

Истичем из крвотока који се зове срећа
И желим да напојим све оне који су жедни
И који су гладни љубави, радости и пажње

Истичем из неразумевања и зависти
Која је постала нешто нормално и боји се
Да устане из себичности, мржње и страха

Истичем из немоћи, тишине , самоће и беде
И не могу ништа да променим у људима који
Су дигли руку сами на себе и не знају шта раде

Истичем и журим да нестанем са лица земље
И постанем истина и правда која ће покорити
Издајице и ђавоље слуге у тами и незнању

Pesma meseca: oktobar ’23. *Svetlana Tadić

BIRAM 

U eri imanja svega
grabeži i otimačine
ličnog i opšteg bezobrazluka
začinjenog sa bezbroj
sladunjavih reči,
ja sirotinju biram

Biram da nemam
sve što otimaju mnogi
jedni od drugih
pod velom nekakvih prava
biram pravo da biram

Sirotinju biram
za život malo mi treba
za sreću još i manje
ne treba mi ničije oteto imanje
ne treba mi škola bez znanja
ne trebaju mi ljudi bez obraza
ne treba mi da se stidim
rodjenog odraza

Sirotinju biram
da najbogatija budem
bez balskih haljina
zbog kojih se rebra lome
biram da imam gde
i da imam kome

Sirotinju biram
ne trebaju mi zvanja i titule
niti oko mene zveri pomahnitale
biram i gladna da budem radije
no da dušu poklanjam djavolu

Biram
da nemam sve za čim se gine
osim ako tome čovek nije ime
osim ako to nešto
ljubavlju i slobodom ne okiti me

Sirotinju biram
da u njoj bogato i srećno živim
daleko negde, sa šumskim zverima
da golim rukama zemlju kopam

Biram
Da mirno usnim i mirno se budim
da u prolazu,
slučajno drago biće poljubim
život i ceo svet svoj
privijem na grudi

Sirotinju biram
eto vam dvori, zlato i svila
eto vam šminka i veštačka krila
taj svet poznajem
taj svet ne volim
tamo sužanj sam bila

Biram da san živim
da život ne bih do veka snila.

Svetlana Tadić