ISKRENA PESMA – Svetlana Biorac – Matić

ISKRENA PESMA Nedosledna dosledno ti stope pratim. Pođem, stanem, spotaknem se, pa se – vratim. Na rukama žulj od plača, trag gorčine. Tetovaža na dnu srca, more laži – kap istine. (C) Svetlana Biorac – Matić

Svetlana

ISKRENA PESMA

Nedosledna dosledno ti
stope pratim.
Pođem,
stanem,
spotaknem se,
pa se – vratim.

Na rukama žulj od plača,
trag gorčine.
Tetovaža na dnu srca,
more laži –
kap istine.

(C) Svetlana Biorac – Matić

BLOG! – Lepa Simić

Ukoliko ste registrovani na ovom Blogu i ukoliko ste zainteresovani, možete sami da objavljujete svoje pesme! Oni koji nisu registrovani, mogu da se jave na pesnik@poezijascg.com i za nekoliko dana dobiće korisničke podatke na svoj E-mail!   Želim Vam sjajne trenutke ispunjene toplinom i ljubavlju.   Lepa!  …………… Naslonila sam lakat na koleno, tu, kraj … Настави са читањем “BLOG! – Lepa Simić”

Ukoliko ste registrovani na ovom Blogu
i ukoliko ste zainteresovani, možete sami da objavljujete svoje pesme!
Oni koji nisu registrovani, mogu da se jave
na pesnik@poezijascg.com i za nekoliko dana dobiće korisničke podatke
na svoj E-mail!
 
Želim Vam sjajne trenutke ispunjene toplinom i ljubavlju.
 
Lepa! 
……………

Naslonila sam lakat na koleno,
tu, kraj jezera, pišem…
Zubato sunce u prstima mre
i seje slova optimizma.

Užarenu prazninu
ostavljam
da je voda nosi
i njome dubine pobedi…
 

 

 

HAIKU NIZ IZ SNA – Ljiljana Petrović

1. Penjem se uz strmu zemljanu liticu – i stižem na vrh! 2. Predamnom beskrajna uzorana zemlja i plavetnilo. 3. Klečim na samom rubu – od tla se ne odvajam. 4. S nežnošću uzimam pregršt tamne zemlje tople od sunca. 5. Zemlju mirisnu i rastresitu – grabim obema rukama. 6. Polako je ispuštam – nek … Настави са читањем “HAIKU NIZ IZ SNA – Ljiljana Petrović”

Ljiljana

1.

Penjem se uz strmu
zemljanu liticu –
i stižem na vrh!

2.

Predamnom beskrajna
uzorana zemlja
i plavetnilo.

3.

Klečim na samom rubu –
od tla se
ne odvajam.

4.

S nežnošću uzimam
pregršt tamne zemlje
tople od sunca.

5.

Zemlju mirisnu
i rastresitu – grabim
obema rukama.

6.

Polako je ispuštam –
nek s vetrom polete
ta plodna zrnca

7.

Odjednom rub se odroni –
pogled mi pade
u dubinu.

8.

U podnožju
nazirem ljude
koji su ostali dole.

9.

S nevericom gledam
kako je litica –
okomita!

10.

Zemlja se odranja,
uzmičem puzeći –
dubina zjapi!

11.

U daljini polja
zelena, zelena…
Strah isčezava.

12.

Još uvek klečim –
ruke od zemlje
ne odvajam!

13.

Njena snaga
u meni raste.
Moja zemlja!

14.

Podižem ruke.
Htela bih da zagrlim –
sjaj plavetnila.

15.

Budim se
oči u oči
sa suncem!!!

(C) Ljiljana Petrović

ДАМА С КАМЕРИЈАМА – Симо Лакетић

Балконска дама седи у чешкаоници за вечност у Дјеловима. Ако се не лажемо Дјелови су село семберско! Але и наравно, вране круже над њеним сламатим шешером.     Сви вриште: вране јер су за то одалеко плаћене, Але јер су але, а дама не што је дама већ што јој  СОПСТВЕНИ мозак пију, Кобац и … Настави са читањем “ДАМА С КАМЕРИЈАМА – Симо Лакетић”

Балконска дама седи у чешкаоници за вечност

у Дјеловима.

Ако се не лажемо Дјелови су село семберско!

Але и наравно, вране круже над њеним сламатим шешером.

 

 

Сви вриште: вране јер су за то одалеко плаћене,

Але јер су але,

а дама не што је дама већ што јој  СОПСТВЕНИ мозак пију,

Кобац и остали.

 

 

Слобода, да, наравно има одавно затвор и тврду столицу.

Ако се не лажемо затвор и слобода су стомачне тегобе.

Заласком сунца за ћошак вијуга остали у чекаоници

правдом правду правдају дами.

 

 

Јадни је хвале, други не жале… Е, моје але!

Вране су блаћене да мозак пију и кроје СЛАМАТИ шешер.