Oko Li Tai Poa— Marina Adamović

naslikati krošnju rascvetalog jorgovana isto je kao udahnuti vazduh danu na izdahu . upozorila sam list da moj vapaj nije iluzija nagoveštaj je života na putu do mog neba i zemlje

naslikati krošnju

rascvetalog jorgovana

isto je

kao

udahnuti vazduh

danu na izdahu

.

upozorila sam list

da moj vapaj nije iluzija

nagoveštaj je života

na putu do mog neba i zemlje

O svesti — Marina Adamović

izroni iz senke i spusti sto oka gušću . tek tada ćeš moći da naslutiš kako je svest neprirodan progon čulnosti i osećanja . svest pod lupom zamišljenog mozga stvara samo klonove kretena zagledane u sopstveni kraj pred nama

izroni

iz senke

i

spusti

sto oka

gušću

.

tek tada ćeš moći da naslutiš

kako je svest

neprirodan progon čulnosti

i osećanja

.

svest pod lupom zamišljenog mozga

stvara samo klonove kretena

zagledane u sopstveni kraj

pred nama

77 – Dejan Perić

na tom mestu sam stao i ja uplašen i sam pored reke pune magle kojoj ne vidim kraj skamenjen pred pticom nad skeletom u travi povijen pod cvetom beskonačno mali

na tom mestu sam stao i ja
uplašen i sam
pored reke pune magle
kojoj ne vidim kraj

skamenjen pred pticom
nad skeletom u travi
povijen pod cvetom
beskonačno mali

60 – Dejan Perić

postajem svako biće postajem bezbrojan postajem beskonačan skupljam previše lepo besmisleno lepo rukama perajima pipcima krilima i uvek izmiče još lepše još besmislenije

postajem svako biće
postajem bezbrojan
postajem beskonačan
skupljam previše lepo
besmisleno lepo
rukama
perajima
pipcima
krilima
i uvek izmiče
još lepše
još besmislenije

ЛИЧКА КАПА – Ђорђе Стојсављевић

Говори се да је капа, Старија од сваке главе; Капе трају, а главе се Котрљају преко траве. Ако не знаш мој брајане, Сва памет под капу стане; Од шешира до шајкаче, На главу се све навлаче. На рамену од горштака, Капа личка поскакује; А пред свијетом на кољену, О њој пјесму гусле брује. Није личка … Настави са читањем “ЛИЧКА КАПА – Ђорђе Стојсављевић”

Говори се да је капа,
Старија од сваке главе;
Капе трају, а главе се
Котрљају преко траве.

Ако не знаш мој брајане,
Сва памет под капу стане;
Од шешира до шајкаче,
На главу се све навлаче.

На рамену од горштака,
Капа личка поскакује;
А пред свијетом на кољену,
О њој пјесму гусле брује.

Није личка капа царска,
Већ је капа слободарска;
А са својих девет кита,
Претрајала је и Тита.

Једном сам је пријатељу,
Чак видио у Сиднеју;
Црвена је боја њена,
Крв Личана проливена.

Обод црни на њој стоји,
Још се царство њега боји;
Јер су личке капе знале,
Окајати главе пале.

Девет кита, девет тића,
Девет браће Југовића;
У свакоме крају свијета,
„Личка капа“ сад се шета.

Posle nekada — Marina Adamović

rečima smo porušili branu užas je obale ukipio i nasta reka bez dotoka zamućena muljem iz haosa . prstima sanjam ……………….nedosanjano ali to je samo posmrtno bdenje nad papirnim odrom ………………..talasa pod kapkom

rečima smo porušili branu

užas je obale ukipio

i nasta reka bez dotoka

zamućena muljem iz haosa

.

prstima sanjam

……………….nedosanjano

ali

to je samo posmrtno bdenje

nad papirnim odrom

………………..talasa pod kapkom