Ми смо биле девојке седамдесетих
Шетале смо по корзоу
Тражећи погледом своју симпатију
Да ли стоји код „Звука“ или код“ Путника“?
Носиле смо токице на глави
Дугачке сукње од газе
Фармерице у свим бојама
Биле веселе и срећне.
Да ли је погледао? питале смо другарицу
Јао, како те гледа
Велика је дилема била
Хоће ли прићи или не.
Заљубљивале смо се у неке очи
У прамен косе, ход или глас
Наши момци нису носили кајле
Подразумевало се да немају кинту.
Падале смо на младост и шарм
На лепу реч или песму кад нам напишу
Све је на нама било природно
Није се знало за силиконе.
Било нам је довољно пиће или сладолед
Код Сорца или у Рубину
Носили су нам књиге после школе
И испраћали девојку увек до куће.
Нису тада постојале Стоје, Џуџе,
Кије Коцкари и Николине Пишек
Ишле смо на први концерт Рибље чорбе
Кад је Бора био млад даса.
Гледале смо Али Мек Гроу
И Љубавну причу и плакале
У девет је било касно
Време да се иде кући.
Биле су лепе и клупе
У парку или у порти Лазарице
Мостарске кише на уво
Или Жак Превер и Барбара.
Да ли се сећате девојке
Седамдесетих година
Модне ревије на корзоу
И стидљивих погледа.
Нико није тражио број телефона
Само су фиксни и постојали
Није било ни фејса
Ни друштвених мрежа.
Све је било живо и истинито
Нудила су се само осећања
Погледи су говорили све
А дланови се знојили приликом упознавања.
Девојке из седамдесетих
Ви ,које сада имате седамдесет
Да ли се сећате како сте шетале
Корзоом у Крушевцу?
© Нина Симић
14.11.2025.
