Док се звезде полако гасе на мом небу ,и док месец самује на свом путу ,пун емоција ,
ја , капетан животне пловидбе , јездим сам , уроњен у сећања .
Као некада, у младости , кад сам у правој олуји свој брод довео у луку спаса .
Сећам се свих, поименце : Џада , Апаш , Гандра , Лењин , Норвешка , Комарац , Чокси, Белмондо…
Да ли су живи или мртви , не знам нити хоћу да знам .
Овако живе у мојим мислима , у догађајима , сећањима били добри или лоши . У ствари , док сам ја жив ,биће и они .
То је наш живот .
Наше време !
(Прочитано: 19 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.044.049 пута)
