Poistovećujem se sa sobom I odbacujem na kraju svake jeseni Kao paradoks i apsurd Kao ptice okačene o oblak U dugim preteškim noćima . Sanjala sam devojčicu Koja bere rascvetale zvezde Tako srećna Pod Mesečevom lampom …………….. Ali Sve je to predaleko Pada noć Padaju uvele zvezde Pada devojčica u školjku zaborava I prelistava istoriju … Настави са читањем “Živa rana — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
