СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ
Све реке, одувек, ка ушћу теку,
а таласи полако жеље ми односе.
Никако да загазим у исту реку,
и схватим шта таласи доносе.
Све мислим, променићу свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, спотакнем се опет,
проклетство од мене не бежи.
Истине ми полако вену,
заблуде су све веће и веће,
а ја још чувам успомену,
на прохујале дане среће.
Још гајим у срцу спокој,
стихови ми доносе души мир.
Све мислим: Свако има сан свој,
љубав још увек покреће свемир!
Љубав је слатка тајна,
која свету опстанак доноси.
Прошлост је дева бајна,
старост невоље доноси.
Јер све реке ка ушћу теку
и однеће једном и мене,
ако и сам не прегазим реку
и преболим успомене.
© Љубодраг Обрадовић, Крушевац
(Прочитано: 73 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.043 пута)
“Не бој се. Веруј!” – рекао је Исус Симону рибару. Верујмо и прегазићемо сваку реку – Верујмо у себе и стићи ћемо до жељеног циља прено што нас “ушће” бесповратно прогута.
Хвала ти Љубо што ме овом дивном песмом натера да изнова о смислу нашег трајања размишљам.
Možemo verovati, ali imamo i neka saznanja… Poz…