ДИЛЕМА
Осмех лажни. Ноћ.
Корачам уз месец.
Ни сам не знам куд тече
мој живот. Ни куда сутра поћ.
Ни сам не знам зашто
овај чемер и ова бол,
срце ми гризу и машту муте,
ни откуда тај проклети умор.
Због осмеха лажног?
Страдам ли зато од себе?
Или је нешто шесто важно
у овом свету где нико никог…
А мој пут и није лош,
пут уз месец, низ реку.
Лепо је понекад бити олош
из освете, задњи романтик
у овом дивљем веку.
За мене занос је драж.
Њен ход увек ме опија.
И кад је у осмеху лаж,
видим чежњу што испод избија.
А живот тече уз месец.
Ко пијан клатим се на мосту.
Сопствен сам гост. То пече.
Вода испод, смеши се госту.
© Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 78 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 688.296 пута)
Ljubo, pesma je dobro napisana. Procitala sam je 3 – 4x
Trazila sam odgovor u pesmi, cemu to – Ни сам не знам зашто
овај чемер и ова бол,
Ali necu da tumacim…Upravo takve treba da budu pesme pravih Pesnika.
Veliki pozdrav
i srecno u Novoj g.
Noć i Mesec…tako nastaju antologijske pesme…
Pozdrav …
Hvala Nevenka!