ПЕСМЕ ГОДИНЕ ЗА 2020. на сајту www.poezija.rs

Rating: 6.31/10. From 26 votes.
Please wait…

Песма године за 2020. годину је песма САМИ мр Ратка Тодосијевића Баће. Одлука је донета 01.05.2021. године, а заједнички су је донели посетиоца сајта и чланови жирија Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Латинка Ђорђевић, Драгојло Јовић и Љубодраг Обрадовић.

САМИ

Звао сам те
Да ми у снове дођеш
У снове да
Их одсањамо а
Нису досањани.

Још колико
Јуче смо се винули
Изнад облака.

Зар смо
Све звезде већ
Скинули
Па и падалицу?

Звонило је
јутро
На мом прагу
И одзвањало
Свитању дана.

Док се моје
Вртоглаве мисли роје
Ја слушам тишину.

Не криви ме
Што се не наоружах
Стрпљењем
Што не осетих
Шта доноси нови дан
Што дозволих
Да ми те из снова
Однесе нови дан.

А веровасмо
Да ће нам живот
И снови бити све…
Сами.

© мр Ратко Тодосијевић – Баћо


Резултат гласања за ПЕСМУ 2020. године по гласовима посетиоца сајта www.poezija.rs

  • САМИ, Ратко Тодосијевић (22%, 33 гласова)
  • ЛИПА, Љубодраг Обрадовић (13%, 20 гласова)
  • Анђео чувар, Јасмина Димитријевић (12%, 18 гласова)
  • Нерадник и битанга, Мирослав Крњета (6%, 9 гласова)
  • И Превер је лежао го на плажи, Тијана Рапаић Марковић (5%, 7 гласова)
  • Тако иде та игра, Спасоје Ж. Милановић (5%, 7 гласова)
  • Ропац душе, Мирко Стојадиновић (5%, 7 гласова)
  • ПОВЕДИ МЕ, Данијела Јевремовић (4%, 6 гласова)
  • Чика Томина башта, Живота Трифуновић (4%, 6 гласова)
  • МОЖДА, Горан Подунавац (4%, 6 гласова)
  • Жална је судба твоја, Сандра Миладиновић (4%, 6 гласова)
  • Моја маленкост, Светлана Ђурђевић Ђурђа (3%, 5 гласова)
  • Нека време говори, Даница Рајковић (3%, 5 гласова)
  • Мостарска заклетва, Аријана Хинић (3%, 5 гласова)
  • Док пролазиш градом, Мића Живановић (3%, 5 гласова)
  • Нијеми портрет Јулијин, Мирко Поповић (3%, 5 гласова)

Резултат гласања на дан 01.05.2021. године


Најбоље песме по месецима у 2020. години одабрала Латинка Ђорђевић – члан Управног одбора Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Од поменутих песама изабраћемо ПЕСМУ 2020. ГОДИНЕ. То ће урадити жири овог удружења и посетици сајта, свако за себе гласањем. Посетиоци сајта гласају у анкети са насловом ПЕСМА 2020. ГОДИНЕ, која се налази десно на сајту.

Провопласирани по мишљењу жирија и посетилаца сајта ће добити:

  • диплому и
  • 3 књиге у издању удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ

И диплома и књиге су у дигиталној верзији, а награђени ће их добити на свој мејл који ће доставити уреднику сајта после објављивања резултата гласања, односно имена добитника награда…

ЈАНУАР – Моја маленкост, Светлана Ђурђевић Ђурђа.

 

МОЈА МАЛЕНКОСТ…

Тако ми овога дана
Моја маленкост – Светлана
Тако ми овога дана
Направила бих велики грех
Велики осунчани смех

Требало би месечеве капљице
Уткати у косе набујале Мораве
Пре гласа плаве љубичице

Јер тада више не би долазиле зиме
Стално би у завичају цветао југ
А прoлeће не би напуштало луг

Зато по читав дан
Савијам сунчеву росу
И разбијам брзацима сан
Само да би Морава
Имала цећураву косу

И тако клешем месечеве опеке
И брзацима Мораве вијуге ткам

Тако ми овога дана
Моја маленкост
– Светлана…

© Светлана Ђурђевић

ФЕБРУАР – Нека време говори, Даница Рајковић

 

НЕКА ВРЕМЕ ГОВОРИ

Нека време говори
о животу мом:
Плодне оранице,
преломљена брда
посипана стенама,
радост у завичају мом.

Нека време говори
о детињству мом:
Густе шуме,
мирис четинара,
топле мајске кише,
хладне зиме и игранке…
Нема их више.

Распевана посела
и мала лампа
из које вијуга црни дим,
а гас мирише.
Ражени хлеб испод сача,
кошуља од конопље…
Нема их више.

Нека време говори.

© Даница Рајковић

МАРТ- Анђео чувар, Јасмина Димитријевић

АНЂЕО ЧУВАР

Живот нам чудне путеве плете!
Данас си срећан, сутра већ патиш!
Плачеш као мало дете!
Покушаваш срећу натраг да вратиш!

До јуче ведар, насмејан дом!
Цика, вриска, раздраганог смеха!
Све се окрену у животу твом,
Не знаш у будућности шта те чека!?

Сећаш се речи Скарлет О’Харе:
”Сутра ће бити нови дан!”
Твоје се очи тада озаре,
ал’ схватиш на крају да је то сан!

На столу ти само корица хлеба,
место сијалице, свећа гори!
Мораш тражити помоћ, помоћ ти треба!
Ал’ кога за помоћ да замолиш!?

Ко светлост у мраку, појави се она!
Анђео чувар, великог срца!
Њихове очи надом засјаше,
срећа на ваша врата покуца!

Све што вас мучи, реците њој!
Бoлeст, немаштина, деца мала!?
Покушаће да помогне свима,
гoлeмог срца, што јој мајка дала!

Хуманост њену видиш на делу!
Нису то само испразне речи!
Будна је она сваку ноћ целу,
размишља о туђој несрећи!

Јавише се многи хумани људи,
запали Даница читав град!
Хуманост свих зачас пробуди!
Помоћи ћемо свима, одлучи тад!

Помоћ сада јури селом, градом,
породице је дочекују с веселим смехом!
Сви живе сада са неком надом,
срећни што их се сетио неко!

© Јасмина Димитријевић

АПРИЛ – Поведи ме, Данијела Јевремовић

ПОВЕДИ МЕ

Моја душа иште мало воде
са планинског извора
доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.

Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.

Поведи
ме тамо
где Сунце сија,
где ми дашак ветра
на лицу баш прија,
где су ливаде пуне
мразовца најлепшег,
дар лепоте свевишњег.

Поведи ме тамо
где су људи бољи,
где је све у Божјој вољи,
где ми се очи смеше
и доброте теше.

Тамо где могу
опет да снивам
да она иста бивам
и ране са срца откивам.
Да се радујем зори
и ономе што нови дан доноси,
да се вратим својој суштини,
медној чаши
насупрот горчини.

(C) Данијела Јевремовић

МАЈ – I PREVER JE LEŽAO GO NA PLAŽI, Tijana Rapaić Marković

I PREVER JE LEŽAO GO NA PLAŽI

On je muško
Njemu se može
Njemu neće pasti kapa s glave
On je svoju kapu stavio na svoj ponos
Pa se digla kapa
Umesto ponosa
Setim se katkad

Koliko sam buljila u one njegove knjige
U kojima nije rekao ništa
A rekao je sve

Njemu se može
I on je ležao go na plaži
I buljio u ženske dekoltee
A ja sam buljila u Barbaru
I zanesena
Recitovala njegove stihove
O Barbari, o sebi, o svinjama i ratu
I uzdisala

On me nije čuo
Niti će me ikada čuti
Jer tematsko veče nije posvećeno njemu

Već meni.

© Tijana Rapaić Marković

ЈУН – Липа, Љубодраг Обрадовић

ЛИПА
Под мојим прозором мирише липа…
Том мирису увек се веселим.
Давна је прошлост, маштом кад скитах,
сад оне праве мирисе желим.

Под мојим прозором и године лете…
Прoлeте живот на кобили бесној.
Ови мириси увек ме подсете,
на оно што у животу беше лепо.

Тај филм увек радо гледам…
А лоше у црну рупу склањам.
Зато увек под липу седам,
да опет, као некад сањам.

Мирише липа, мириси маме…
Оно што ми смета, у поноре бацам.
Да само лепота у срцу остане,
у давну прошлост радо се враћам.

Под прозором мирише липа…
У ноћи певају славуји.
И док месец свет сребром обасипа,
опет крв мојим жилама струји.

Под мојим прозором мирише липа…
Срце бије жаром новим.
Увек је лепо маштом кад се скита
и зато тај мирис липе волим.

Мирише липа… И све је лако и лепо,
док олуја кишом не потече.
Веровах некад у мирисе слепо,
сад знам: мириси су тренутак среће.

© Љубодраг Обрадовић

ЈУЛ – Мостарска заклетва, Аријана Хинић

MOSTARSKA ZAKLETVA
Kaži u šta da ti se zakunem
i zakleću su
u kamen, u stijenu,
u mostove,
u Radobolju hladnu.
Zakleću se u Mahalu,
Carinu, Luku,
zakleću ti se
u sokak, u Šantićev park,
zakleću se da te volim.
Zakleću ti se
u Zvijezdare,
u Rondo,
u Brankovac,
u Musalu,
zakleću se da te želim.
Evo zakleću se
u Neretvu,
u Duradžik,
u Šuplju, u Gvozden,
u Pijesak ću se zakleti
da mi trebaš.
Zakleću ti se
u Hum, u Forticu,
u Mali kuk,
u bajame,
u šipke,
zakleću ti se u nebo,
u sunce,
u čelopek,
u demire,
zakleću se.
Zakleću ti se
u sve mirisne bašte,
u sve kiše mostarske,
u buru,
u jugo,
u sve degeneke
i sve liskaluke,
u rahmet dedin i
babin pokoj.
Evo zakleću se
da bez tebe ne želim.© Arijana Hinić

 

ЈУЛ – Док пролазиш градом, Мића Живановић

ДОК ПРОЛАЗИШ ГРАДОМ

Као и сви други, дивим ти се крадом,
заборављам поглед негде на твом телу ,
можда  и не слутиш док пролазиш градом,
дечацима ледиш крв тек узаврелу.

Све некако стане, заћути у трену,
а погледи неми у стопу те прате,
прошапће неко види ону жену,
кад одмакнеш лаже да од некуд зна те .

Ако се окренеш ил застанеш мало,
свако главу доле ко да нешто тражи,
од погледа твога занеме јунаци,
настане тишина ко на мртвој стражи.


И тако данима увек иста слика,
а ја бих да могу да измислим нешто,
да измамим осмех са воштаног лика,
што као у сефу крије душу вешто.

Ма признајем јеси ко богиња збиља,
али и у теби женско срце бије,
пала је и Троја, Рим, Спарта, Бастиља,
нетакнуто ништа још остало није.

Но Амор и ја смо већ дуго у свађи,
најбоље сам стреле потрошио давно,
нека на те куле јуришају млађи,
и без тог трофеја осећам се славно.

Е, ово већ личи на познату причу,
о киселом грожђу и лукавом лисцу,
за мене је касно, одустајем часно,
а твоја лепота нек опрости писцу.

© Мића Живановић

ЈУЛ – Чика Томина башта, Живота Трифуновић

ЧИКА ТОМИНА БАШТА

Негде испред Рибарске бање,
један пензионер, Тома се звао,
седео у хладовини испод дуда
и са друштвом лепо се одмарао.

У друштву се често и попије,
а уз ракију и мезе дође…
И Тома да учмалост разбије,
у нови подухват пође.

Паде њему на ум идеја
да испод дуда земљу обради,
па да на тој уређеној површини,
паприку и патлиџане засади.

Лати се Тома мотике и ашова,
да што пре оствари свој план.
Стално ће копати и поливати,
биће му то посао сваки дан.
Трудио се и радио чика Тома,
ал све је узалуд било,
јер од плодова у хладовини,
скоро ништа није родило.
Нова идеја Томи на ум пала.
Ипак, мораће мало више да ради,
ал’ прво што треба и главно,
што хитније ће, дуд да извади.
И завршивши тај мучни посао,
поново земљу обрадио.
А затим са новом вољом,
као у парку, поврће засадио.
И родили патллиџани и паприке,
од милине Томи срце заигра…
Али свет углавном покрећу неприлике
и сваки нови потез, нова је брига.
Нема сад дуда, ни великог хлада
и нико да сврати да ракију попије.
Узалуд се Тома савршеној срећи нада,
њу нико је још дочекао није.

 

© Живота Трифуновић

ЈУЛ – Тако иде та игра, Спасоје Ж. Милановић

ТАКО ИДЕ ТА ИГРА

 

Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће

Тако иде та игра
У којој би да учествујеш

Ти љубоморни
А на шта ли си
то љубоморан
Шта хоћеш
Кажи

Ко ће ме загрејати
Ко ме још воли
Дајте вреле шаке
Дајте ужарене погледе

Хоћеш факир да будеш
Игуман
Секташ
Хоћеш у револуцију
Ратове силне да водиш

Ти си ко створен за еволуцију

Мирно да сањаш
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће

Тако иде та
игра
Кад остане сенка
И не знаш
Да ли је било пролеће
Или је то тек игра сенке

Хајде из почетка
Ако је било пролеће
И било који дан у априлу

Рецимо дванаести

Била је и сенка

Али шта ако је била ноћ
Тек поноћ прошла
Двадесет и први је век
Постоје сијалице
Бакље
Свеће
Месец
Постоји звезда Даница

Хоћеш да кажеш
Из века у век

Добро
Рачуни морају да се сведу

Било је пролеће
Била је сенка

Шта овог пролећа
На пример 2007 година после

Да ли ће се
и овог пролећа појавити сенка
Или ћеш спавати свој зимски сан

Мумлај
Медведу
На вашар ћу ја тебе
За доконе да скачеш
Хоп хоп хоп
Играј окрећи се трупкај
Разјари се
Заурлај
Хоћеш да ти пришијем сенку

Ниси ти Петар Пан
Заборављаш
Хајде реци
Ко је отео индијанску принцезу

Кажи нешто
Све што си рекао
Поново
Поново
Поново
Поново

Неко ћете чути
Ноћ је
Тишина
Пролеће

Шта мислиш
како мирише сенка

На бетон
На земљу
На нафту
Тако би требало
Не умеш ни да миришеш

На пролеће
Ако знаш како мирише
Помешај цвеће
Направи икебану
Удахни пуним плућима
И
У најдубљи океан зарони

Ово је подводни свет
Потонули континент
Ово је гусарско благо
Треба ти ваздух

Ха
шта сад осећаш
Нигде никога
Неки огроман талас
Ветар
И боца она што нема коме

Нека буде сунце
Нека буде земља
И ти на њој

Опет сенка
Чија је ако није твоја
од звери неке
од рајског дрвета
одсјај мора

Испусти ваздух
Удахни
Као да је пролеће
Дан у априлу
Рецимо дванаести

Тако је записано
Била је сенка пролећа
Била је пролећна сенка
Сенка је била пролеће

Тако иде та игра

© Спасоје Ж. Миловановић

 

АВГУСТ – Можда, Горан Подунавац

 

MOŽDA…

i trebalo bi spavati

i trebalo bi sanjati

ali se ne da

vezane misli za neki dok

a plima će

i bura puše

kao iz načete duše

možda negde

daleko negde

ko zna

možda spavam

© Goran Podunavac

СЕПТЕМБАР – Нијеми портрет Јулијин, Мирко Поповић

NIJEMI PORTRET JULIJIN

 

nadnosi li
se julija
na drugu stranu vremena
kad lista nenapisano
u subotnja jutra
kad plaču
adrese daleke

ili se sami
nadnosimo
nad prazna igrališta
njenog potomstva

nedjeljna
popodneva
kad najsjajnije su zvijezde
davno ugašene
kroz kose joj provlačimo
zlatnu mjed
oktobarskog sunca
ukrašavamo zjenice
u kojima odavno nema
ni pitanja ni odgovora

nadnosi li
se julija
na drugu stranu vremena
pitamo nad posljednjim ušćima
plačući izvore da ne presuše
da joj posljednje delte
u očima ne uvenu

© Mirko Popović

ОКТОБАР – Ропац душе, Мирко Стојадиновић

 

РОПАЦ ДУШЕ

Скамењено моје срце у чамоти тебе тражи.
Јечи, руца, али твога гласа нема.
Само ехо из бездана одјекује.
Дал’ је слутња, или црна анатема?

Загромило громом црним, отворило тешку рану.
Да распукне и препукне у осами у бездану.
Стрепња, слутња, ропац душе.
Дал’ ће срце да те нађе и у овом невид дану?

Не стржи се ти од срца, које тебе само воли.
Не копај ми бездан душе, у осами да је сатреш.
У осами душа грца и дави се у чамоти.
Удављену душу нећеш моћи ти да сретнеш.

И кад моје руке сломиш, јер не желиш да те грле,
Грлиће те моје очи, док у њима има вида.
Кад утрну у бездану, у црнилу, невидилу,
Чућеш само ехо пусти из чамоте и невида.

© Мирко Стојадиновић

НОВЕМБАР – Нерадник и битанга, Мирослав Крњета

 

NERADNIK I BITANGA

Ćale me se gadi
što se uopšte rodi
keva suza lije
gadniji sam od zmije.

Matori se hvata za glavu
a lice mi video nije,
keva odmah lekove pije
a ništa braćo bilo nije.

Šta god radio uvek sam gad
lutrija ili neki nerad
dobio ili izgubio kuću
dali mi žig za raspikuću.

Gurao kolica kroz život
gledao u prazno čekao obrt
ali nikada ta reka tekla nije
za žuljave ruke od turpije.

Od muke sam radio i pio brate
borio se i trpeo nokaute,
a setili se posle dvadeset godina
da u magli gorila imaju sina.

Sude mi da srce nemam
jer sam pijanac kome doza treba,
suzu puštam idem da lutam
a bitangi ne treba hleba.

Sećate se kad sam pušten niz
oluk u bujicu
zašto sam poljubio i zagrlio ulicu,
jedno znam nosim i moj i vaš krst
na šahtu sam popljuvani basist.

Ali ja i dalje sudije teram
kakav takav borbu vodim,
nisam kravata ali ratujem živim
a Gospod odlučuje koliko cirkuliram.

© Miroslav Krnjeta

ДЕЦЕМБАР – Жална је судба твоја, Сандра Миладиновић

ЖАЛНА ЈЕ СУДБА ТВОЈА

И од лепоте створио мит
И све што зрачи си помрачио
Жељу претворио у јефтин трик…
Магновење си одбацио

Дрвета крошњу из корена посеко
Пакленим ђоном све би да смрвиш
Страхом би сваког удостојио
Све би да “имаш”, све да поткупиш…

Гордост си као круну намако
Са светом водом би да се спрдаш
Добротом не би удостојио
Ни речи којима умећем врдаш…

А докле тако животом коцкаш се
Све откључано данима двориш
Дантеов пакао заобилазиш
Љубав би грехом да удостојиш!

Жална је твоја судба од навек
Векови причају, даљине ћуте
Шта ћеш кад нестану таме огледала
И све се воде разбистре мутне?

© Сандра Мајра Миладиновић

 

ДЕЦЕМБАР – Сами, Ратко Тодосијевић

САМИ

Звао сам те
Да ми у снове дођеш
У снове да
Их одсањамо а
Нису досањани.

Још колико
Јуче смо се винули
Изнад облака.

Зар смо
Све звезде већ
Скинули
Па и падалицу?

Звонило је
јутро
На мом прагу
И одзвањало
Свитању дана.

Док се моје
Вртоглаве мисли роје
Ја слушам тишину.

Не криви ме
Што се не наоружах
Стрпљењем
Што не осетих
Шта доноси нови дан
Што дозволих
Да ми те из снова
Однесе нови дан.

А веровасмо
Да ће нам живот
И снови бити све…
Сами.

© мр Ратко Тодосијевић – Баћо


То је то!!!

 

Visits: 1905
Today: 4
Total: 1789840

5 мишљења на „ПЕСМЕ ГОДИНЕ ЗА 2020. на сајту www.poezija.rs“

  1. Rating: 8.17/10. From 6 votes.
    Please wait...

    Glasam za pesmu marta “Andjeo cuvar” Jasmine Dimitrijevic

    1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
      Please wait...

      Jasmina, glasate u anketi sa desne strane, pri vrhu stranice. Piše: ГЛАСАЈТЕ ЗА ПЕСМУ ГОДИНЕ!https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif

    2. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
      Please wait...

      Песма године Анђео чувар Јасмина Димитријевић

      1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
        Please wait...

        Mirko, Možeš glasati u anketi sa desne strane, pri vrhu stranice. Piše: ГЛАСАЈТЕ ЗА ПЕСМУ ГОДИНЕ! Pozdrav Ljubahttps://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif

  2. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Sve pesme su sjajne, teško je uopšte i glasati, uvek imam osećaj da sam okrnjila jedan prelep mozaik.
    Pozdrav za sve Pesme i Pesnike.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif