КАД ПЕСНИЦИ СИЂУ МЕЂУ ЉУДЕ
Кад песници
сиђу међу
људе,
кад загрми
и удари гром,
кад се реке
излију
и крену
да потопе
огњиште и дом.
Када врана
врани
из очију
буде пила,
и кишна кап се
у небеса слила,
тад ће
људи
по проклетству
знати
да је дошло
време
да се
плати.
Све те
речи,
ситна слова,
песма
моја,
песма
твоја.
Њена
прича,
његов
роман
и још
које какве
звери.
Кад песници
сиђу међу
људе,
тешко вама
књижевници,
лицемери,
фарисеји.
(C) Душан Стојковић
(Прочитано: 183 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.197.940 пута)