Помисао
Мрзим помисао да ти се поново враћам,
Али зато ти се бацам у загрљај који скупо плаћам.
Мрзим што сам слаба на тебе,
И што не умем да сакријем осећања,
И увек твоја иста обећања.
Да прича која се месецима врти да ћеш се променити,
Да ћу се променити.
Али на крају обоје подлежемо страстима,
И бар на ноћ све је другачије, лепше,
Каква грешка, током ноћи нема грешке.
Мрзим помисао да ти се поново враћам,
Изнова и изнова поред свих твојих мана,
Без и мало блама.
Крива сам сама,
Зато ми сада у души влада тама.
Јер кад нешто не иде ти пусти нека иде што даље,
Бол неће баш вечно да траје.
Знала сам то и тада али тако ми је било лепше,
Да се завраравам и успомене стварам…
Успомене које ме сада убијају па не могу да спавам.
Мрзим помисао да ти се поново враћам,
Исто место, исто време,
Исти завршетак вечери не решивши проблеме.
Исти блентав осмех на мом лицу,
Заљубила се до ушију и од среће бих пoleтела за коју ситницу.
Помисао нека сад ми је далека….
Тебе неко чека.
© Ана Миливојевић
