ДОК СЕЋАЊЕ ТРАЈЕ
Тамница…
без зидова
без решетки
без чкиљавих прозора
тињавог светла свећа
без врата
капије
чувара
Душа
празним ходницима лута
од ћелије до ћелије
… све је пусто
У безнађу
суза се слила
па пригушени плач
тихи јецај
па урлик који се пролама
и постаје мук
Једнога дана…
тамница ће се срушити
тек некоме
остаће бледо сећање
А душа
та душа
у нечијем сећању
добиће слободу
док сећање на нас траје
Живот је такав
живимо у сећањима других
… док и они живе.
Дуле Р. Пауновић Мајданпек
08.09. 2020. год.
(Прочитано: 43 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.042 пута)