ОНИ
У очима им је одсјај
прозорских окана,
анђелчића од порцелана
и сингер шиваће машине.
Чекају пресуду будилника.
Празници су им
кад се не огласи
и кад могу брижно
да свој сан продубе.
Црна им таваница
прља дланове,
иако мисле да је не
дотичу.
Кроз сан и јаву
теку им мутне и кривудаве
понорнице непрестано.
Не могу ни да их исправе.
Бар да пресахну!
Са зидова им се штедро
сливају јарке боје
окачених песничких слика
опкорачених реченица
и стилских фигура
које чекају место
на којем би добро пристајале.
Хартманови чворови
им се не развезују.
Истањени ћосави теписи
им не полећу.
Зрнца сребрне прашине
на њима чувају помно.
Њима се причешћују.
© Драгослав Граочанкић
Београд, 25.3.2015.
(Прочитано: 21 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 692.572 пута)