Тмурно вече и кишно И мисле се роје Кроз вео ноћи успаване Оне се нечег боје?
Заигра срце чедно Не жели сете у њему Оно би да крене У радост измишљену. Застани туго за трен Вео те дана покрива Душа се сад распиње И тако слатко снива.
Па немој капљицама зоро Да расипаш сниван сан У срцу закључах скоро Те дивне очи дан.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag
Браво Драгице!
